Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Ста­ри за­на­ти из­у­ми­ру у Ср­би­ји

Уметничке мајсторије ковача

Сви­лај­нац је имао ви­ше од 100 за­нат­ских рад­њи, а да­нас за­на­тли­је мо­гу да се из­бро­је на пр­сте јед­не ру­ке
Уметничке мајсторије ковача
Горан Ристовић кује сабљу (Фо­то З. Гли­го­ри­је­вић)

Сви­лај­нац – Док је не­ка­да сва­ко се­ло у Ср­би­ји има­ло по пет-шест ко­ва­ча, да­нас их има сто­ти­нак, а нај­го­ре је што је ме­ђу њи­ма ма­ло мла­дих, про­це­њу­ју ко­ва­чи ко­ји су се оку­пи­ли у ко­вач­ни­ци „Че­кић” Иви­це и Ми­ли­це Ива­но­вић из Ду­бља код Сви­лајн­ца, ка­ко би мла­де за­ин­те­ре­со­ва­ли за овај за­нат.

Сто­ла­ра, кор­па­ра, опан­ча­ра, бра­ва­ра, ко­ла­ра, грн­ча­ра и дру­гих за­на­тли­ја још увек има, али из­у­ми­ра­ње нај­ви­ше пре­ти њи­хо­вом за­на­ту. Ко­ва­чи сма­тра­ју да др­жа­ва тре­ба да ула­же у обра­зо­ва­ње мла­дих и да им обез­бе­ди по­вољ­не кре­ди­те. То­га се до­се­ти­ла сви­лај­нач­ка оп­шти­на, али за­ин­те­ре­со­ва­них, бар за са­да, не­ма.

– Сви­лај­нац је по­знат као град за­на­тли­ја и тр­го­ва­ца. До ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је не­гда­шње Ју­го­сла­ви­је има­ли смо пре­ко 100 за­нат­ских рад­њи, а да­нас за­на­тли­је мо­гу да се из­бро­је на пр­сте јед­не ру­ке. Због то­га смо од­лу­чи­ли да сва­ком ко се ја­ви са же­љом да из­у­ча­ва би­ло ко­ји за­нат, оп­шти­на по­мог­не бес­по­врат­ним сред­стви­ма или по­вољ­ним кре­ди­ти­ма за ку­по­ви­ну основ­них сред­ста­ва– ка­же за „По­ли­ти­ку” Вла­дан Рај­ко­вић, пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Сви­лај­нац.

Ми­ли­ци Ива­но­вић, ко­ја свом су­пру­гу Иви­ци по­ма­же у ко­вач­кој ра­ди­о­ни­ци, ко­ја уме и да ва­ри и да пот­па­ли ва­три­ште, жао је што њи­хо­ве две кћер­ке не­ће да на­ста­ве тра­ди­ци­ју. Ма­да, ша­ли се она, по­што је ово се­ло по­зна­то по нај­ве­ћем бро­ју му­шка­ра­ца на ми­ра­зу, мо­жда до­ђу зе­то­ви ко­ји ће на­ста­ви­ти ко­вач­ку тра­ди­ци­ју.

– Иако је за­нат те­жак и пр­љав, од гво­жђа сва­шта мо­же да се на­пра­ви. Иви­ци по­ма­жем, као што је ње­го­ва мај­ка Ви­до­са­ва по­ма­га­ла оцу Ста­ме­ну – ве­ли Ми­ли­ца, та­ко­ђе ми­ра­џи­ка.

Ко­ва­чи ко­ји су, ка­жу, на­шли ра­чу­ни­цу у овом за­на­ту, об­у­ча­ва­ју сво­ју де­цу. Је­дан од њих је Го­ран Ри­сто­вић (42), вла­сник ко­вач­ни­це „Мај­дан” из Мај­да­на код Гор­њег Ми­ла­нов­ца.

– Тач­но је да је то те­жак рад, а да­на­шња омла­ди­на ви­ше во­ли  ком­пју­те­р. Ба­вим се умет­нич­ком бра­ва­ри­јом и одр­жа­ва­њем и по­прав­ком по­љо­при­вред­не ме­ха­ни­за­ци­је у че­му ми по­ма­же пет­на­е­сто­го­ди­шњи син Сте­фан, ко­ји ће, на­дам се, би­ти мој на­след­ник – ве­ру­је Ри­сто­вић и хва­ли се са­бљом, чи­ји је штит­ник за ру­ку ура­дио пле­те­њем гво­жђа, док је че­лич­но се­чи­во че­ки­ћем мо­рао да уда­ри нај­ма­ње хи­ља­ду пу­та да би га от­ко­вао.

Ко­ва­чи се сла­жу и да је њи­хов за­нат вр­ста умет­но­сти. И Ра­ди­во­је Ан­дре­јић (60), ко­ји у Сви­лајн­цу има ко­вач­ку ра­ди­о­ни­цу „Ба­ја” и да­ље све ра­ди руч­но, као што је то ра­дио и пре 42 го­ди­не ка­да је по­чео.

– Сва­ка фи­гу­ра ми про­ђе кроз ру­ку. И дан-да­нас ужи­вам у по­слу. Не ко­ри­стим бру­си­ли­цу, већ се­кач, не упо­тре­бља­вам ни апа­рат за за­ва­ри­ва­ње, а имам и ме­хо­ве на руч­ни и но­жни по­гон, ко­ји­ма се ва­тра одр­жа­ва, а ко­је је дав­но за­ме­нио вен­ти­ла­тор – ка­же Ан­дре­јић и до­да­је да је у оп­шти­ни не­ка­да би­ло 20 ко­ва­ча, да је сва­ко од њих имао по не­ко­ли­ко ше­гр­та, а да их са­да има са­мо три.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.