Рад као нови статусни симбол

Луксузне јахте, приватна острва, уникатни скупоцени аутомобили, авиони, виле од неколико хиљада квадрата више нису једини начин на који данашњи милијардери показују (финансијску) моћ. Најновији статусни симбол није колико неко троши него колико ради. Богати се више не хвале тиме колико троше него колико раде.

Најупадљивији пример тренда о којем пише „Гардијан” јесу директори великих америчких технолошких фирми. Први човек „Епла” Тим Кук изјавио је да му радни дан почиње у 3.45. Шеф „Џенерал електрика” већ 24 године, према сопственом признању, ради сто сати недељно, док је највећи радохоличар директорка „Јахуа” Мариса Мајер, која има радну седмицу од 130 сати (18,5 сати дневно). Нико од њих, подразумева се, не ради зато што мора.

Ово троје људи заједно „тешки” су милијарду и по долара. Они, за разлику од обичних људи, могу да оду у пензију већ данас и да не брину од чега ће живети остатак живота. Кук је 5.000 пута богатији од просечног Американца, али устаје у 3.45. Јавним истицањем тога да раде више од других, елите у ери великих неједнакости морају да покажу себи и другима да заслужују да имају много више од других, сматра аутор „Гардијана”.

Међутим, иронија је да и просечан Американац, чак и онај који једва саставља крај с крајем, данас ради више него пре 40 година. Недавна студија Института за економску политику утврдила је да амерички радници раде више сати него пре неколико деценија, што се нарочито односи на жене, Афроамериканце и сиромашне. Тако је Афроамериканка са нижим примањима пре две године радила 349 сати годишње више него иста категорија запослених 1979. године.

Али чак и они који не могу себи да приуште луксуз великих примања, наводи „Гардијан”, могу да се препусте разним активностима које ће им пружити прилику да се похвале заузетошћу и гомилом обавеза и осете се као део богате елите. Један од начина јесте да слободно време искористе за „рад на себи”, а најчешћи пример таквог ангажовања јесу тренинзи који се за многе данашње урбане професионалце подразумевају. Уз вежбање обавезно иде и одговарајући режим здраве исхране. И једно и друго у мери већој него што здравствени разлози захтевају, а све с циљем да се покаже моћ целе једне класе.

„Можете да претворите свој живот у фабрику. Радили за себе или за другог, ви увек радите. Чак и када неплаћено трошите време на друштвене мреже, неко од тога зарађује”, сматра аутор „Гардијана” и закључује да формула о осам сати рада, осам сна и осам сати слободног времена, данас изгледа као научна фантастика.