Пролетери свих земаља уозбиљите се

Осам са­ти ра­да, осам са­ти сна и осам са­ти од­мо­ра, кул­тур­ног уз­ди­за­ња и дру­же­ња са по­ро­ди­цом. Ка­ко та фор­му­ла да­нас из­гле­да ре­тро­град­но и не­људ­ски, као нај­о­бич­ни­ја иде­о­ло­ги­ја лен­шти­на. 

Из рад­нич­ких гла­ва су те идеј­не суб­вер­зи­је из­ба­че­не оно­га тре­нут­ка, ка­да је труд­бе­ник сло­бод­ним па­дом, без злат­ног па­до­бра­на, тре­снуо у зе­мљу срп­ског ка­у­бој­ског ка­пи­та­ли­зма, где су по­ли­тич­ке кла­се и њи­хо­ви љу­ди аку­му­ли­ра­ли ка­пи­тал, а рад­ни­ци до­би­ли јед­но ве­ли­ко ни­шта.

Сми­шље­но је и име за про­цес пре­ли­ва­ња дру­штве­ног бо­гат­ства у џе­по­ве сто­ти­нак по­ро­ди­ца. Зо­ве се тран­зи­ци­ја и тра­је, ево, три де­це­ни­је. И тра­ја­ће веч­но, јер се по­ре­дак по­ка­зао са­вр­ше­ним. Рад­ни­ку у но­вим окол­но­сти­ма ни­је пре­о­ста­ло ни­шта дру­го, не­го да се оче­ли­чи. За раз­ли­ку од ње­га, Али­ја Си­ро­та­но­вић, онај Ти­тов су­пер­мен, био је оби­чан ме­ти­љав­ко. Али­ја је ра­дио осам са­ти у руд­ни­ку, био про­дук­тив­ни­ји од три ба­ге­ра, али је тај исти Али­ја из­ла­зио и на­по­ље, на по­вр­ши­ну зе­мље.

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ