Proleteri svih zemalja uozbiljite se

Osam sa­ti ra­da, osam sa­ti sna i osam sa­ti od­mo­ra, kul­tur­nog uz­di­za­nja i dru­že­nja sa po­ro­di­com. Ka­ko ta for­mu­la da­nas iz­gle­da re­tro­grad­no i ne­ljud­ski, kao naj­o­bič­ni­ja ide­o­lo­gi­ja len­šti­na. 

Iz rad­nič­kih gla­va su te idej­ne sub­ver­zi­je iz­ba­če­ne ono­ga tre­nut­ka, ka­da je trud­be­nik slo­bod­nim pa­dom, bez zlat­nog pa­do­bra­na, tre­snuo u ze­mlju srp­skog ka­u­boj­skog ka­pi­ta­li­zma, gde su po­li­tič­ke kla­se i nji­ho­vi lju­di aku­mu­li­ra­li ka­pi­tal, a rad­ni­ci do­bi­li jed­no ve­li­ko ni­šta.

Smi­šlje­no je i ime za pro­ces pre­li­va­nja dru­štve­nog bo­gat­stva u dže­po­ve sto­ti­nak po­ro­di­ca. Zo­ve se tran­zi­ci­ja i tra­je, evo, tri de­ce­ni­je. I tra­ja­će več­no, jer se po­re­dak po­ka­zao sa­vr­še­nim. Rad­ni­ku u no­vim okol­no­sti­ma ni­je pre­o­sta­lo ni­šta dru­go, ne­go da se oče­li­či. Za raz­li­ku od nje­ga, Ali­ja Si­ro­ta­no­vić, onaj Ti­tov su­per­men, bio je obi­čan me­ti­ljav­ko. Ali­ja je ra­dio osam sa­ti u rud­ni­ku, bio pro­duk­tiv­ni­ji od tri ba­ge­ra, ali je taj isti Ali­ja iz­la­zio i na­po­lje, na po­vr­ši­nu ze­mlje.

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU