Може ли краће од осам сати

Пред­ви­ђа­ње оца ма­кро­е­ко­но­ми­је Џо­на Мај­нар­да Кеј­нса да ће тех­но­ло­шки на­пре­дак до­ве­сти до скра­ће­ња рад­не не­де­ље на са­мо 15 са­ти и оби­ља сло­бод­ног вре­ме­на не мо­же би­ти да­ље од исти­не 87 го­ди­на ка­сни­је. У Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма до 1970. рад­на сед­ми­ца је­сте па­ла на 39 ча­со­ва, али уме­сто да на­ста­ви да се сма­њу­је, оста­ла је на око 40 са­ти, иако је при­вре­да ви­ше­стру­ко про­дук­тив­ни­ја, баш као што је Кејнс пред­ви­део. 

У Ср­би­ји је тран­зи­ци­ја до­не­ла свест да мо­ра да се ра­ди ви­ше да би нам би­ло бо­ље и то је ман­тра ко­ја се и да­нас по­на­вља. Уме­сто од се­дам до три, рад­но вре­ме је по­ме­ре­но пре­ма за­пад­ном мо­де­лу на де­вет до пет. У прак­си то че­сто ни­је до пет не­го „док се по­сао не за­вр­ши”, ко­ли­ко год са­ти не­пла­ће­ног пре­ко­вре­ме­ног ра­да под­ра­зу­ме­ва­ло. Уз то су до­шле тех­но­ло­ги­је ко­је су омо­гу­ћи­ле флек­си­бил­ност, што за мно­ге зна­чи да мо­ра­ју да су стал­но до­ступ­ни и да по­сао но­се ку­ћи и по­што су од­ра­ди­ли пу­но рад­но вре­ме.

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ