Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Отровни додир фикуса и ђурђевка

Некада је довољно да пспба додирне токсичну биљку, некада да поједе њен део, што се дешава код деце, па да заврши у ординацији лекара са тешким последицама. - Хризантема опасна, а хортензија још опаснија
Отровни додир фикуса и ђурђевка
(Фото Пиксабеј)

Је­дан од оми­ље­них хо­би­ја ве­ли­ког бро­ја љу­ди је­сте ба­што­ван­ство, ко­је је у струч­ним кру­го­ви­ма оце­ње­но као од­ли­чан на­чин за от­кла­ња­ње стре­са. Ме­ђу­тим, мно­ги у сак­си­ја­ма или ба­шта­ма га­је цве­ће о ко­јем не­ма­ју до­вољ­но ин­фор­ма­ци­ја па чак ни­су све­сни да не­ке биљ­ке мо­гу да бу­ду отров­не.

Не­ка­да је до­вољ­но да осо­ба до­дир­не отров­ну биљ­ку, не­ка­да да по­је­де њен део, што се де­ша­ва код де­це, па да за­вр­ши у ор­ди­на­ци­ји ле­ка­ра са те­шким по­сле­ди­ца­ма.

Ана­ли­зе не­ких европ­ских зе­ма­ља по­ка­зу­ју да је тро­ва­ње биљ­ка­ма за­сту­пље­но од три до де­сет од­сто слу­ча­је­ва, а код де­це и до 50 од­сто, јер је упра­во ово глав­ни узрок тро­ва­ња од­мах иза оног ле­ко­ви­ма и кућ­ним хе­ми­ка­ли­ја­ма. Тре­ба­ло би зна­ти да се отро­ва­ној осо­би по­сле по­вра­ћа­ња мо­ра да­ти до­ста теч­но­сти, осим у слу­ча­ју ако код ње по­сто­ји по­ре­ме­ћај све­сти. По­сле то­га се у здрав­стве­ној уста­но­ви спро­во­ди „ис­пи­ра­ње” же­лу­ца и на­ста­вља са да­љом те­ра­пи­јом и ле­че­њем. 

Про­фе­сор др Сла­ви­ца Ву­чи­нић, на­чел­ни­ца На­ци­о­нал­ног цен­тра за кон­тро­лу тро­ва­ња Вој­но­ме­ди­цин­ске ака­де­ми­је, ко­ји ра­ди 24 са­та то­ком це­ле го­ди­не, об­ја­шња­ва са ко­јим биљ­ка­ма би тре­ба­ло би­ти по­себ­но опре­зан, а ко­је че­сто кра­се до­мо­ве и ба­ште гра­ђа­на.

Оле­ан­дер

Код ове биљ­ке су нај­о­тров­ни­ји ли­сто­ви, за­то га не би тре­ба­ло ди­ра­ти. Симп­то­ми тро­ва­ња су гла­во­бо­ља, муч­ни­на, по­вра­ћа­ње, по­ре­ме­ћај ра­да ср­ца, а мо­же да до­ђе и до смр­ти. Ако се осо­ба отро­ва­ла, тре­ба­ло би јој да­ти ак­тив­ни угаљ и што пре је од­ве­сти код ле­ка­ра.

Фи­кус

Де­ца во­ле да до­ди­ру­ју биљ­ке или да от­ки­да­ју ли­сто­ве у про­ла­зу. Јед­на од би­ља­ка ко­ја за та­ко не­што ни­је пре­по­руч­љи­ва је­сте фи­кус, јер по­сле до­ди­ри­ва­ња ли­сто­ва и на­су­мич­но ли­ца, осо­ба мо­же да осе­ти свраб ко­же, пец­ка­ње, ири­та­ци­ју… Та­да је ва­жно да се од­мах уми­је хлад­ном во­дом и да ни­шта не ста­вља на ли­це. Ако де­те про­гу­та део ли­ста, мо­же да до­ђе до у си­ту­а­ци­ју да не мо­же да ди­ше па је ва­жно да ста­ри­ја осо­ба ма­ли­ша­ну од­мах ис­пе­ре гр­ло и по­зо­ве ле­ка­ре у по­моћ.

Гли­ци­ни­ја 

Ве­ли­ки ми­ри­сни цве­то­ви су гро­зда­сте струк­ту­ре и обич­но су плав­ка­сте, бе­ле или цр­ве­не бо­је. Оба­ве­зно би тре­ба­ло пра­ти ру­ке по­сле до­ди­ри­ва­ња ове биљ­ке.

Ђур­ђе­вак 

Цве­ће је отров­но јер са­др­жи хе­те­ро­зи­де ко­ји ути­чу на рад ср­ца. Уко­ли­ко се про­гу­та, до­ла­зи до муч­ни­не, вр­то­гла­ви­це, по­вра­ћа­ња, бо­ло­ва у усти­ма и тр­бу­ху, ди­ја­ре­је и гр­че­ва. За­то на­кон до­ди­ра цве­та, ста­бљи­ке или ко­ре­на ове биљ­ке, тре­ба­ло би опра­ти ру­ке ка­ко не би до­шло до тро­ва­ња.

Хор­тен­зи­ја 

Ова биљ­ка спа­да у ве­о­ма отров­не биљ­ке. По­сле ње­ног гу­та­ња, ја­вља се осип и свраб ко­же, ото­ци, муч­ни­на, по­ја­ча­но зно­је­ње. Уко­ли­ко осо­ба не до­ђе код ле­ка­ра, мо­гу­ћа је и те­жа кли­нич­ка сли­ка са по­ре­ме­ћа­јем све­сти све до ко­ме.

Хри­зан­те­ма 

Отров­на је биљ­ка, ко­ја код љу­ди иза­зи­ва свраб и оток. 

Аза­ле­ја 

Реч је о жбу­на­стом цве­ћу ко­је мо­же да има ха­лу­ци­но­ге­но и лак­са­тив­но де­ло­ва­ње. Симп­то­ми тро­ва­ња су по­вра­ћа­ње, ди­ја­ре­ја, осип на ко­жи, гла­во­бо­ља, за­ма­гљен вид и сла­бост у ми­ши­ћи­ма.

Нар­цис 

Уко­ли­ко се про­гу­та лу­ко­ви­ца ове биљ­ке, до­ла­зи до гр­че­ва, ди­ја­ре­је и по­вра­ћа­ња. Ту су и гла­во­бо­ља, ми­шић­на сла­бост и за­му­ћен вид, а мо­же да ути­че и на рад ср­ца.

На­пр­стак 

Ако се по­је­де би­ло ко­ји од де­ло­ва биљ­ке, у бла­жим слу­ча­је­ви­ма иза­зи­ва муч­ни­ну, не­све­сти­цу, ди­ја­ре­ју и гр­че­ве, а код те­жих мо­же да до­ђе до тро­ва­ња и по­ре­ме­ћа­ја ср­ча­ног ра­да.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Branko P
Vrlo dobar i poucan tekst . Ima samo jedan problem, mnogi od nas su videli to cvece ali neznaju kako se zove i tako ga nemogu prepoznati, pa bi bilo dobro da po mogucnosti, objavite fotografije pomenutog cveca a ispod fotografija imena, odnosno nazive tog cveca. Jos da se pohvalim prepoznajem Oleander, Fikus, Djurdjevak i Narcis ostalo cvece ne.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.