Тајна Трампове блискоисточне стратегије

Какве су шансе да се после трогодишњег прекида обнови израелско-палестински мировни дијалог под окриљем САД и тако ублаже тензије у подручју које потресају џихадисти Исламске државе, рат у Сирији, дестабилизовани Ирак, растућа напетост између сунита Саудијске Арабије и шиита Ирана?

Трамп је најавио да ће крајем маја посетити Израел и да не види зашто не би било мира између Јевреја и Палестинаца, али каква је његова стратегија – и да ли уопште постоји – умногоме је мистерија. Трампов саветник за националну безбедност каже да је председников приступ „реметилачки”, да он нема стрпљења да се бави доктринама, па у неконвенционалном бизнис приступу види шансу за успех.

Трамп је пре два месеца током телефонског разговора са Абасом рекао да је „дошло време да се направи договор”, покушавајући да охрабри Палестинце, који су га дочекали одбојно после изјаве да би америчку амбасаду из Тел Авива требало преселити за Јерусалим.

Абасу сусрет у Белој кући подиже рејтинг у временима када је његова власт оспоравана код куће и када га Арапи – због прекида мировног дијалога – потискују на маргине, али ни он не зна шта Трамп предлаже и о чему жели да дискутује. Обострана очекивања нису велика.  

Обнова мировних преговора посредно је најављена откако је у марту Абас примио америчког изасланика Џејсона Гринблата. Палестинском лидеру тада је пренета порука да Трамп верује у решење конфликта са Израелом по принципу „две државе” и да намерава да поново активира директне преговоре под окриљем САД и држава региона.

Американци су поставили своје услове: дијалог без предуслова и сагласност да у њему учествују Египат, Јордан, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати. Израел би, предвиђа се, требало да заустави градњу нових јеврејских насеља на територијама окупираним у рату пре тачно пола века, уз могућност да настави започете пројекте.

Може ли то Трамп да обезбеди? Нетанијаху је током осам година на власти систематски торпедовао мировни дијалог потискујући формулу „две државе”. Кључно оружје му је колонизација палестинске земље: Западне обале и источног Јерусалима.

Израелска десничарска влада је у време администрације Барака Обаме била под константним притиском због градње јеврејских насеља, а ни Трамп није успео да од Нетанијахуа добије чврсто обећање око престанка градње илегалних јеврејских насеља, посебно у источном Јерусалиму, где Израелци политиком колонизације стварају нову реалност на терену. Није успео ни да израелског премијера убеди да престане са јудаизацијом старог Јерусалима, посебно подручја око муслиманима треће најсветије џамије Ал Акса.

Уочи Абасовог доласка, Трамп је добио одговор на захтев да Израел „прикочи” са јеврејским насељима: израелско министарство грађевине је саопштило план градње нових 15.000 стамбених јединица у источном Јерусалиму.

„Намерна саботажа”, каже главни палестински преговарач Саеб Ерекат. Више него лош сигнал, имајући у виду да Палестинци не желе да седну за преговарачки сто док се наставља јудаизација земље коју виде као територију будуће државе, а источни Јерусалим као главни град те државе.

Палестинци су суочени и са захтевом да прихвате изјаву о подршци борби против тероризма, укључујући и промену имена улица названих по „мученицима”, обуставу запаљиве кампање по медијима и промене школских програма који шире мржњу.

Нетанијахуова десничарска влада слабо се труди да прикрије отпор према формули „две државе”, па жели да промени агенду преговарања, додајући нове ставке познатом списку од шест тачака од чијег решавања зависи коначан статус: Јерусалима, граница, безбедности, воде, палестинских избеглица и билатералних односа.

Сада, као и Трамп, каже да је обустава слања новца „терористима” у затворима и њиховим породицама најважнији „тест” Абасове власти. Непосредно пошто је Гринблат отишао, израелски министар одбране Авигдор Либерман ставио је Палестински национални фонд (ПНФ) на „терористичку” листу тврдећи да ПНФ активно подржава тероризам дајући финансијску подршку породицама затворених или убијених „мученика”.

Палестинци узвраћају да је ова одлука „фундаментално кршење” Споразума из Осла који су потписали Палестинска ослободилачка организација и Израел, да ПНФ функционише у складу са потписаним споразумом и да се држи међународних критеријума транспарентности.

ПНФ исплаћује пензије за 25.000 породица убијених, 7.000 рањених и хиљаде оних који су ослобођени после најмање пет година проведених у израелским затворима, а палестинске власти страхују од социјалних немира када би се ове исплате обуставиле. Јасно је да Абас овај захтев не може да прихвати.

Све у свему, мало је тога око чега су Трамп и Абас могли да се договоре, сем што су успоставили личне односе који би могли да буду инвестиција за будућност. Можда је тако и најбоље, јер би сваки преамбициозни покушај значио неуспех, а неуспех на председничком нивоу имао би опасне последице по Блиски исток.