Tajna Trampove bliskoistočne strategije

Kakve su šanse da se posle trogodišnjeg prekida obnovi izraelsko-palestinski mirovni dijalog pod okriljem SAD i tako ublaže tenzije u području koje potresaju džihadisti Islamske države, rat u Siriji, destabilizovani Irak, rastuća napetost između sunita Saudijske Arabije i šiita Irana?

Tramp je najavio da će krajem maja posetiti Izrael i da ne vidi zašto ne bi bilo mira između Jevreja i Palestinaca, ali kakva je njegova strategija – i da li uopšte postoji – umnogome je misterija. Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost kaže da je predsednikov pristup „remetilački”, da on nema strpljenja da se bavi doktrinama, pa u nekonvencionalnom biznis pristupu vidi šansu za uspeh.

Tramp je pre dva meseca tokom telefonskog razgovora sa Abasom rekao da je „došlo vreme da se napravi dogovor”, pokušavajući da ohrabri Palestince, koji su ga dočekali odbojno posle izjave da bi američku ambasadu iz Tel Aviva trebalo preseliti za Jerusalim.

Abasu susret u Beloj kući podiže rejting u vremenima kada je njegova vlast osporavana kod kuće i kada ga Arapi – zbog prekida mirovnog dijaloga – potiskuju na margine, ali ni on ne zna šta Tramp predlaže i o čemu želi da diskutuje. Obostrana očekivanja nisu velika.  

Obnova mirovnih pregovora posredno je najavljena otkako je u martu Abas primio američkog izaslanika Džejsona Grinblata. Palestinskom lideru tada je preneta poruka da Tramp veruje u rešenje konflikta sa Izraelom po principu „dve države” i da namerava da ponovo aktivira direktne pregovore pod okriljem SAD i država regiona.

Amerikanci su postavili svoje uslove: dijalog bez preduslova i saglasnost da u njemu učestvuju Egipat, Jordan, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Izrael bi, predviđa se, trebalo da zaustavi gradnju novih jevrejskih naselja na teritorijama okupiranim u ratu pre tačno pola veka, uz mogućnost da nastavi započete projekte.

Može li to Tramp da obezbedi? Netanijahu je tokom osam godina na vlasti sistematski torpedovao mirovni dijalog potiskujući formulu „dve države”. Ključno oružje mu je kolonizacija palestinske zemlje: Zapadne obale i istočnog Jerusalima.

Izraelska desničarska vlada je u vreme administracije Baraka Obame bila pod konstantnim pritiskom zbog gradnje jevrejskih naselja, a ni Tramp nije uspeo da od Netanijahua dobije čvrsto obećanje oko prestanka gradnje ilegalnih jevrejskih naselja, posebno u istočnom Jerusalimu, gde Izraelci politikom kolonizacije stvaraju novu realnost na terenu. Nije uspeo ni da izraelskog premijera ubedi da prestane sa judaizacijom starog Jerusalima, posebno područja oko muslimanima treće najsvetije džamije Al Aksa.

Uoči Abasovog dolaska, Tramp je dobio odgovor na zahtev da Izrael „prikoči” sa jevrejskim naseljima: izraelsko ministarstvo građevine je saopštilo plan gradnje novih 15.000 stambenih jedinica u istočnom Jerusalimu.

„Namerna sabotaža”, kaže glavni palestinski pregovarač Saeb Erekat. Više nego loš signal, imajući u vidu da Palestinci ne žele da sednu za pregovarački sto dok se nastavlja judaizacija zemlje koju vide kao teritoriju buduće države, a istočni Jerusalim kao glavni grad te države.

Palestinci su suočeni i sa zahtevom da prihvate izjavu o podršci borbi protiv terorizma, uključujući i promenu imena ulica nazvanih po „mučenicima”, obustavu zapaljive kampanje po medijima i promene školskih programa koji šire mržnju.

Netanijahuova desničarska vlada slabo se trudi da prikrije otpor prema formuli „dve države”, pa želi da promeni agendu pregovaranja, dodajući nove stavke poznatom spisku od šest tačaka od čijeg rešavanja zavisi konačan status: Jerusalima, granica, bezbednosti, vode, palestinskih izbeglica i bilateralnih odnosa.

Sada, kao i Tramp, kaže da je obustava slanja novca „teroristima” u zatvorima i njihovim porodicama najvažniji „test” Abasove vlasti. Neposredno pošto je Grinblat otišao, izraelski ministar odbrane Avigdor Liberman stavio je Palestinski nacionalni fond (PNF) na „terorističku” listu tvrdeći da PNF aktivno podržava terorizam dajući finansijsku podršku porodicama zatvorenih ili ubijenih „mučenika”.

Palestinci uzvraćaju da je ova odluka „fundamentalno kršenje” Sporazuma iz Osla koji su potpisali Palestinska oslobodilačka organizacija i Izrael, da PNF funkcioniše u skladu sa potpisanim sporazumom i da se drži međunarodnih kriterijuma transparentnosti.

PNF isplaćuje penzije za 25.000 porodica ubijenih, 7.000 ranjenih i hiljade onih koji su oslobođeni posle najmanje pet godina provedenih u izraelskim zatvorima, a palestinske vlasti strahuju od socijalnih nemira kada bi se ove isplate obustavile. Jasno je da Abas ovaj zahtev ne može da prihvati.

Sve u svemu, malo je toga oko čega su Tramp i Abas mogli da se dogovore, sem što su uspostavili lične odnose koji bi mogli da budu investicija za budućnost. Možda je tako i najbolje, jer bi svaki preambiciozni pokušaj značio neuspeh, a neuspeh na predsedničkom nivou imao bi opasne posledice po Bliski istok.