Лондон: Брисел жели да утиче на британске изборе

Мејова је уверавала јавност да ће учинити све да с ЕУ остану најбољи пријатељи. Председник Европског савета Доналд Туск је, када је примио писмо из Лондона којим је активиран члан 50 о покретању брегзита, емотивно наступио рекавши да му је жао и да британским пријатељима жели све најбоље. Али, месец дана пред почетак званичних разговора, као и уочи финала председничких избора у Француској – на које ЕУ гледа широм отворених очију јер шеф државе може постати политичарка која би земљу повела британским путем – у сусрет изборима у Немачкој, припреми терена за ванредне изборе у Италији која је под истом евроскептичном претњом, али и општих избора у Британији, у овом политичком рингу нижу се ниски ударци.

Званичници блиски британској премијерки оптужују Брисел да се меша у њихове изборе, тврди пазар и подрива кредибилитет Мејове, која писање западне штампе о њеној вечери с Јункером назива бриселским трачевима и подвлачи да ће Јункер бити тај који ће је упознати као „проклето тешког преговарача”.

Шеф Европске комисије након вечере оцењује да Мејова брегзит посматра као да живи не на Марсу, већ у веома удаљеној галаксији, и о томе обавештава немачку канцеларку Ангелу Меркел која је раније рекла да неки у Британији имају илузије о преговорима, што је губљење времена.

Медији су дигли тензије наглашавајући да ће Британија морати да плати брегзитовски рачун који износи између 40 и 100 милијарди евра и да реши правни статус грађана ЕУ на Острву пре него што постави питање свог приступа заједничком европском тржишту.

У опсежном извештају с тајне вечере у Даунинг стриту за коју је сазнао цео свет, западна штампа пише да је Јункер срдачно почео састанак пољубивши у образ насмејану Терезу Меј. А онда је премијерка током вечере наводно рекла да Британија законски није обавезна да плати ни пени брегзитовског рачуна (и Дејвид Дејвис, преговарач Лондона за брегзит, рекао је да ни у лудилу неће платити 100 милијарди, што је сума коју наводи „Фајненшел тајмс”). То је разјарило Јункера који је казао да је сада десет пута више скептичан да ће до договора доћи у предвиђено време него што је то био пре њиховог састанка.

Мејова је, пише „Индепендент”, захтевала да сви преговори буду тајни и била је изненађена када јој је европски шеф објаснио да ће извештаје о томе дати националним парламентима и подвукао да ће, уколико Британија напусти јединствено тржиште и царинску унију, у односима са ЕУ имати нижи статус од Турске. Британска штампа пише и да је Мејовој наглашено да је ЕУ правна конструкција, а не голферски клуб, те да ће, узимајући у обзир потребно време за преговоре са Канадом и Хрватском, бити неопходне године како би се финализирао уговор између ЕУ и Острва.

Осим тога, премијерка је наводно рекла Јункеру да би она могла бити главни преговарач на британској страни, што високи бриселски званичници сматрају нереалним. ЕУ намерава да држи по неколико дана дуге преговарачке сесије сваког месеца у наредних годину и по дана, у чему је, сматрају, немогуће очекивати пуну посвећеност премијера.

Ове наводе Мејова је назвала бриселским трачевима, а „Гардијан” пише да се обелодањивање поверљивог разговора није свидело британској влади која мисли да ће овом „грешком” Брисел разбеснети британске бираче – непосредно пред опште изборе.

Ипак, Мејова и Брисел сагласни су у једном – преговори ће ипак бити тешки. Говорећи о смерницама за преговоре о брегзиту, о којима су лидери пре усвајања наводно разговарали свега минут, Мишел Барније, главни преговарач европске стране, рекао је да ће, када формални преговори почну у јуну, Лондону бити поручено да треба решити кључна питања – права досељеника из ЕУ, плаћање рачуна за брегзит и питање Северне Ирске – пре него што почну разговори о трговинским односима након „развода”.

Док отварање карата за столом поједини аналитичари виде као начин да Брисел заплаши противника, али и прилику да влада Мејове о судбоносном питању почне отворено да обавештава грађане док није постало касно, неки званичници укључени у припреме за преговоре ове потезе називају „новом фазом лажног рата”. Ипак, кажу да заиста постоје тензије око правног уређења положаја грађана ЕУ на Острву и обратно. Кажу и да лидери ЕУ не желе да воде казнену политику, али да треба да буде јасно да Европа зна да брани своје интересе и да ће Британија бити у мање удобној позицији када напусти заједницу.