London: Brisel želi da utiče na britanske izbore

Mejova je uveravala javnost da će učiniti sve da s EU ostanu najbolji prijatelji. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je, kada je primio pismo iz Londona kojim je aktiviran član 50 o pokretanju bregzita, emotivno nastupio rekavši da mu je žao i da britanskim prijateljima želi sve najbolje. Ali, mesec dana pred početak zvaničnih razgovora, kao i uoči finala predsedničkih izbora u Francuskoj – na koje EU gleda širom otvorenih očiju jer šef države može postati političarka koja bi zemlju povela britanskim putem – u susret izborima u Nemačkoj, pripremi terena za vanredne izbore u Italiji koja je pod istom evroskeptičnom pretnjom, ali i opštih izbora u Britaniji, u ovom političkom ringu nižu se niski udarci.

Zvaničnici bliski britanskoj premijerki optužuju Brisel da se meša u njihove izbore, tvrdi pazar i podriva kredibilitet Mejove, koja pisanje zapadne štampe o njenoj večeri s Junkerom naziva briselskim tračevima i podvlači da će Junker biti taj koji će je upoznati kao „prokleto teškog pregovarača”.

Šef Evropske komisije nakon večere ocenjuje da Mejova bregzit posmatra kao da živi ne na Marsu, već u veoma udaljenoj galaksiji, i o tome obaveštava nemačku kancelarku Angelu Merkel koja je ranije rekla da neki u Britaniji imaju iluzije o pregovorima, što je gubljenje vremena.

Mediji su digli tenzije naglašavajući da će Britanija morati da plati bregzitovski račun koji iznosi između 40 i 100 milijardi evra i da reši pravni status građana EU na Ostrvu pre nego što postavi pitanje svog pristupa zajedničkom evropskom tržištu.

U opsežnom izveštaju s tajne večere u Dauning stritu za koju je saznao ceo svet, zapadna štampa piše da je Junker srdačno počeo sastanak poljubivši u obraz nasmejanu Terezu Mej. A onda je premijerka tokom večere navodno rekla da Britanija zakonski nije obavezna da plati ni peni bregzitovskog računa (i Dejvid Dejvis, pregovarač Londona za bregzit, rekao je da ni u ludilu neće platiti 100 milijardi, što je suma koju navodi „Fajnenšel tajms”). To je razjarilo Junkera koji je kazao da je sada deset puta više skeptičan da će do dogovora doći u predviđeno vreme nego što je to bio pre njihovog sastanka.

Mejova je, piše „Independent”, zahtevala da svi pregovori budu tajni i bila je iznenađena kada joj je evropski šef objasnio da će izveštaje o tome dati nacionalnim parlamentima i podvukao da će, ukoliko Britanija napusti jedinstveno tržište i carinsku uniju, u odnosima sa EU imati niži status od Turske. Britanska štampa piše i da je Mejovoj naglašeno da je EU pravna konstrukcija, a ne golferski klub, te da će, uzimajući u obzir potrebno vreme za pregovore sa Kanadom i Hrvatskom, biti neophodne godine kako bi se finalizirao ugovor između EU i Ostrva.

Osim toga, premijerka je navodno rekla Junkeru da bi ona mogla biti glavni pregovarač na britanskoj strani, što visoki briselski zvaničnici smatraju nerealnim. EU namerava da drži po nekoliko dana duge pregovaračke sesije svakog meseca u narednih godinu i po dana, u čemu je, smatraju, nemoguće očekivati punu posvećenost premijera.

Ove navode Mejova je nazvala briselskim tračevima, a „Gardijan” piše da se obelodanjivanje poverljivog razgovora nije svidelo britanskoj vladi koja misli da će ovom „greškom” Brisel razbesneti britanske birače – neposredno pred opšte izbore.

Ipak, Mejova i Brisel saglasni su u jednom – pregovori će ipak biti teški. Govoreći o smernicama za pregovore o bregzitu, o kojima su lideri pre usvajanja navodno razgovarali svega minut, Mišel Barnije, glavni pregovarač evropske strane, rekao je da će, kada formalni pregovori počnu u junu, Londonu biti poručeno da treba rešiti ključna pitanja – prava doseljenika iz EU, plaćanje računa za bregzit i pitanje Severne Irske – pre nego što počnu razgovori o trgovinskim odnosima nakon „razvoda”.

Dok otvaranje karata za stolom pojedini analitičari vide kao način da Brisel zaplaši protivnika, ali i priliku da vlada Mejove o sudbonosnom pitanju počne otvoreno da obaveštava građane dok nije postalo kasno, neki zvaničnici uključeni u pripreme za pregovore ove poteze nazivaju „novom fazom lažnog rata”. Ipak, kažu da zaista postoje tenzije oko pravnog uređenja položaja građana EU na Ostrvu i obratno. Kažu i da lideri EU ne žele da vode kaznenu politiku, ali da treba da bude jasno da Evropa zna da brani svoje interese i da će Britanija biti u manje udobnoj poziciji kada napusti zajednicu.