Уништено 15 одсто домаћег воћа

Снег је уништио и засаде кајсија, шљива и јабука а коначну процену колико је воћа изгубљено даће наредне недеље Институт за воћарство из Чачка. Произвођачи ипак неће моћи да рачунају на надокнаду штете од државе, рекао је јуче Бранислав Недимовић, министар пољопривреде. 

– У Србији је осигурано само 10,5 одсто пољопривредног земљишта. То је катастрофално мало и у најкраћем року морамо подићи тај ниво на бар 30 одсто – рекао је Недимовић а преноси Танјуг. Држава, упозорио је, нема могућност да обештетити произвођаче и компензује сваку штету јер се послује у условима тржишне економије. Рекао је да је чуо од неколико произвођача из Ариља да су се „научили памети, коцкајући се са временским неприликама”.

– Привредник из тог краја је осигурао две тоне малина и три тоне купина и премија осигурања била је 315.000 динара. Ако се одузме помоћ државе, њега је то коштало од пет до седам динара по килограму малине. Рачунајући да је просечна цена малине 170 динара трошак осигурања у цени је само око пет одсто – рекао је Недимовић. 

Подсетио је да држава произвођаче воћа помаже тако што обезбеђује противградну заштиту и финансира део осигурања рода у износу од 40 одсто вредности премије осигурања.

Период за осигурање усева од пролећног мраза је од 1. марта до 30. јуна и већина осигуравајућих кућа у Србији нуди такву могућност. Али, пољопривредници је готово и не користе.

У ДДОР-у Нови Сад кажу да заинтересованих за ове полисе „има али не у већем броју”. Рачуница показује да осигурање од пролећног мраза на једном хектару засада јабука воћара кошта око 120.000 динара. Узима се да је принос 40 тона по хектару, цена килограма јабука 40 динара а сума осигурања 1,6 милиона динара.

–  Осигурање од мраза је допунски ризик, што значи да се мора посебно закључити уз основни пакет. Код јабука то је најчешће осигурање од губитка количине и квалитета услед града за који премија износи око 187.000 динара. Укупно премија за оба ризика износи око 307.000 динара. Наравно премија зависи и од места осигурања, основа за разне попусте... – наводе у овој осигуравајућој кући. 

У Србији као и у окружењу штете на усевима и плодовима се повећавају и дешавају се као последица више различитих ризика као што су – град, олуја, суша и поплава, али је и даље најдоминантнији ризик град. Око 95 одсто осигурања усева и плодова у Србији јесте осигурање од града, пожара и удара грома, док се остале непогоде ређе дешавају те их и осигураници ретко плаћају.

– Број полиса споро прати тренд раста штета из више разлога. Један од основних је недостатак познавања производа осигурања код пољопривредника и увођење ограничења када су субвенција за осигурање усева у питању – наводе у „Триглав осигурању”.

Готово сви ризици који могу задесити биљну и животињску производњу могу да се осигурају. Код усева доминира стандардни пакет (град, пожар и удар грома) код воћа губитак количине и квалитета. Узгајивачи стоке животиње најчешће осигуравају од угинуће, принудног клања или убијање због болести или несрећног случаја.