Uništeno 15 odsto domaćeg voća

Sneg je uništio i zasade kajsija, šljiva i jabuka a konačnu procenu koliko je voća izgubljeno daće naredne nedelje Institut za voćarstvo iz Čačka. Proizvođači ipak neće moći da računaju na nadoknadu štete od države, rekao je juče Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede. 

– U Srbiji je osigurano samo 10,5 odsto poljoprivrednog zemljišta. To je katastrofalno malo i u najkraćem roku moramo podići taj nivo na bar 30 odsto – rekao je Nedimović a prenosi Tanjug. Država, upozorio je, nema mogućnost da obeštetiti proizvođače i kompenzuje svaku štetu jer se posluje u uslovima tržišne ekonomije. Rekao je da je čuo od nekoliko proizvođača iz Arilja da su se „naučili pameti, kockajući se sa vremenskim neprilikama”.

– Privrednik iz tog kraja je osigurao dve tone malina i tri tone kupina i premija osiguranja bila je 315.000 dinara. Ako se oduzme pomoć države, njega je to koštalo od pet do sedam dinara po kilogramu maline. Računajući da je prosečna cena maline 170 dinara trošak osiguranja u ceni je samo oko pet odsto – rekao je Nedimović. 

Podsetio je da država proizvođače voća pomaže tako što obezbeđuje protivgradnu zaštitu i finansira deo osiguranja roda u iznosu od 40 odsto vrednosti premije osiguranja.

Period za osiguranje useva od prolećnog mraza je od 1. marta do 30. juna i većina osiguravajućih kuća u Srbiji nudi takvu mogućnost. Ali, poljoprivrednici je gotovo i ne koriste.

U DDOR-u Novi Sad kažu da zainteresovanih za ove polise „ima ali ne u većem broju”. Računica pokazuje da osiguranje od prolećnog mraza na jednom hektaru zasada jabuka voćara košta oko 120.000 dinara. Uzima se da je prinos 40 tona po hektaru, cena kilograma jabuka 40 dinara a suma osiguranja 1,6 miliona dinara.

–  Osiguranje od mraza je dopunski rizik, što znači da se mora posebno zaključiti uz osnovni paket. Kod jabuka to je najčešće osiguranje od gubitka količine i kvaliteta usled grada za koji premija iznosi oko 187.000 dinara. Ukupno premija za oba rizika iznosi oko 307.000 dinara. Naravno premija zavisi i od mesta osiguranja, osnova za razne popuste... – navode u ovoj osiguravajućoj kući. 

U Srbiji kao i u okruženju štete na usevima i plodovima se povećavaju i dešavaju se kao posledica više različitih rizika kao što su – grad, oluja, suša i poplava, ali je i dalje najdominantniji rizik grad. Oko 95 odsto osiguranja useva i plodova u Srbiji jeste osiguranje od grada, požara i udara groma, dok se ostale nepogode ređe dešavaju te ih i osiguranici retko plaćaju.

– Broj polisa sporo prati trend rasta šteta iz više razloga. Jedan od osnovnih je nedostatak poznavanja proizvoda osiguranja kod poljoprivrednika i uvođenje ograničenja kada su subvencija za osiguranje useva u pitanju – navode u „Triglav osiguranju”.

Gotovo svi rizici koji mogu zadesiti biljnu i životinjsku proizvodnju mogu da se osiguraju. Kod useva dominira standardni paket (grad, požar i udar groma) kod voća gubitak količine i kvaliteta. Uzgajivači stoke životinje najčešće osiguravaju od uginuće, prinudnog klanja ili ubijanje zbog bolesti ili nesrećnog slučaja.