Против инфлације – само заједно

Раст базне инфлације на годишњем нивоу достигао је седам процената, а цена на мало 11,8 одсто. Базна инфлација је тиме премашила горњу границу циљног распона од три до шест одсто, али гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић оцењује да ће се у четвртом тромесечју вратити у пројектовани оквир, наравно уз повећање рестриктивности монетарне политике, али су за то потребне и мере владе.Јер, како је јуче истакао, инфлација и спољнотрговински дефицит су кључни проблеми у Србији.

Очекивано убрзање инфлације се, нажалост, остварило. Главни „кривци” су, како је Јелашић рекао на конференцији за новинаре, цене пољопривредних производа које су у последњих дванаест месеци повећане за 35,5 одсто, а нафтни деривати за 30,8 процената. Заустављању раста цена пољопривредних производа допринело би смањење царина и дажбина,јер интервентан увоз није довољно решење.

Цене брашна и хлеба су од марта прошле до марта ове године, повећане за 40 одсто што је највише у региону, а суша није била различита.

Динар је средином марта незнатно ојачао према евру, али је од почетка године до садаослабио за 3,8 одсто.

Гувернер је нагласио да се инфлаторна ишчекивања не сузбијају преко ноћи. Основни узроци су, навео је, политичка неизвесност око избора, Косова и наставка европских интеграција, која утиче на стране инвеститоре и неповољне макроекономске тенденције са растућим дефицитом платног биланса, растом инфлације и успоравањем економског раста.

Кредитна активност банака, како је рекао, благо је успорена у фебруару, а највећи раст и даље бележе готовински и стамбенизајмови. Успоравање раста тражње за кредитима последица је пооштрене монетарне политике, а поготову због повећане референтне стопе НБС на 14,5 одсто, која на јучерашњем састанку Монетарног одбора није промењена.

Међутим, и даље расте задуживање домаћих предузећа у иностранству, које је у јануару и фебруару износило око 861 милион долара, или 37,5 одсто више у односу на исти период лане.

----------------------------------------------------

Без депозита за динарске, а већи за девизнекредите

НБС ће од 14. априла за динарске кредите становништву укинути обавезни депозит од 20 одсто. Истовремено ће депозит на девизне кредите, укључујући и динарске индексиране у страној валути, бити повећан са 20 на 30 одсто одобреног зајма, најавио је јуче Јелашић.

Такође, од 17. маја биће уведена обавеза банака да 10 одсто обавезне девизне резерве издвоје и држе у динарима. На тај начин ће динарски удео у билансној суми банака бити повећан за 28 милијарди динара.

Како је оценио, новим мерама НБС, које ће допринети повећању штедње и кредита у динарима, постаће уочљивија веза између инфлације, референтне каматне стопе и цене кредита.