Беса јача од омерте

Основу целокупне европске криминалне мреже за дистрибуцију наркотика чини организована криминална група косовских Албанаца, изјавио је јуче Дмитриј Рогозин, стални представник Русије при НАТО-у. У интервјуу дневнику „Московски комсомолац”, Рогозин је рекао да се ова мрежа „снабдева испорукама са Космета, које је одавно већ постало база за пребацивање и препакивање наркотика”.

Канцеларија Уједињених нација за дрогу и криминал у најновијем, недавно објављеном, извештају упозорила је на све јачу „спрегу између албанске мафије и јужноамеричких картела” и навела да је јужна српска покрајина „дистрибутивни центар у којем се укрштају све светске трансверзале и путеви дроге”.

– Ово представља разлог за бригу, пре свега због нових путева шверца дроге и укључивања кокаина у спектар производа који нуде групе активне дуж балканског пута дроге. Албанска мафија у последње време преузима контролу над лукама у Румунији, уз већ чврсту мрежу у Албанији и Црној Гори – наведено је у извештају Уједињених нација за прошлу годину.

Ово је само један у низу извештаја међународних организација који оцењују да је албанска мафија већ одавно чак и „број један” у Европи, јер контролише огроман део трговине хероина у Швајцарској, Грчкој, Белгији, Аустрији, Шведској, Чешкој Републици, Норвешкој и, у последње време, Великој Британији.

И док се једна за другом нижу анализе и застрашујуће оцене о томе да се складишта дроге у Албанији, Космету и Македонији мере тонама, док се профит нарко-картела у последњих десет година мери милијардама долара, вести о хапшењу албанских нарко-босова практично да и нема. У медијима се објављују извештаји о запленама хероина и привођењу углавном курира и возача.

Српска полиција разлог овоме види у неодговарајућој и недовољној сарадњи са надлежним службама на Космету, а међународне агенције оцењују да је, између осталог, реч о слабој граничној контроли на Космету.

Један од разлога „недодирљивости” албанских нарко-шефова можда лежи у општој оцени да албанску нарко-мафију од, рецимо, српске која од растурања „земунског клана” нема такав ниво организације и устројства, разликује управо изразито јака породична традиција и хијерархија. Посебна вера, језик и правила у спрези са осећајем колективног идентитета кључни су предуслов за ширење албанског нарко-тероризма.

Од „курира” до „нарко-шефова” и преузимања „посла” турским наркодилерима, Албанци су дошли управо захваљујући високом степену организације и дисциплине. Правила као што су строго поштовање интересних сфера, зона утицаја као и прецизна подела територије које контролишу велике породице назване фисови, довела су до примата албанских нарко-картела.

Од припадника ових организованих група очекује се строга дисциплина и послушност. Издаја или прекршени договор повлаче за собом обавезно извршење крвне освете, чиме „шефови” добијају скоро потпуну заштиту. Због тога, али и због осећаја припадности и оданости, ретко ће се десити да ухапшени албански „курир” или возач ода свог налогодавца.