Besa jača od omerte

Osnovu celokupne evropske kriminalne mreže za distribuciju narkotika čini organizovana kriminalna grupa kosovskih Albanaca, izjavio je juče Dmitrij Rogozin, stalni predstavnik Rusije pri NATO-u. U intervjuu dnevniku „Moskovski komsomolac”, Rogozin je rekao da se ova mreža „snabdeva isporukama sa Kosmeta, koje je odavno već postalo baza za prebacivanje i prepakivanje narkotika”.

Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal u najnovijem, nedavno objavljenom, izveštaju upozorila je na sve jaču „spregu između albanske mafije i južnoameričkih kartela” i navela da je južna srpska pokrajina „distributivni centar u kojem se ukrštaju sve svetske transverzale i putevi droge”.

– Ovo predstavlja razlog za brigu, pre svega zbog novih puteva šverca droge i uključivanja kokaina u spektar proizvoda koji nude grupe aktivne duž balkanskog puta droge. Albanska mafija u poslednje vreme preuzima kontrolu nad lukama u Rumuniji, uz već čvrstu mrežu u Albaniji i Crnoj Gori – navedeno je u izveštaju Ujedinjenih nacija za prošlu godinu.

Ovo je samo jedan u nizu izveštaja međunarodnih organizacija koji ocenjuju da je albanska mafija već odavno čak i „broj jedan” u Evropi, jer kontroliše ogroman deo trgovine heroina u Švajcarskoj, Grčkoj, Belgiji, Austriji, Švedskoj, Češkoj Republici, Norveškoj i, u poslednje vreme, Velikoj Britaniji.

I dok se jedna za drugom nižu analize i zastrašujuće ocene o tome da se skladišta droge u Albaniji, Kosmetu i Makedoniji mere tonama, dok se profit narko-kartela u poslednjih deset godina meri milijardama dolara, vesti o hapšenju albanskih narko-bosova praktično da i nema. U medijima se objavljuju izveštaji o zaplenama heroina i privođenju uglavnom kurira i vozača.

Srpska policija razlog ovome vidi u neodgovarajućoj i nedovoljnoj saradnji sa nadležnim službama na Kosmetu, a međunarodne agencije ocenjuju da je, između ostalog, reč o slaboj graničnoj kontroli na Kosmetu.

Jedan od razloga „nedodirljivosti” albanskih narko-šefova možda leži u opštoj oceni da albansku narko-mafiju od, recimo, srpske koja od rasturanja „zemunskog klana” nema takav nivo organizacije i ustrojstva, razlikuje upravo izrazito jaka porodična tradicija i hijerarhija. Posebna vera, jezik i pravila u sprezi sa osećajem kolektivnog identiteta ključni su preduslov za širenje albanskog narko-terorizma.

Od „kurira” do „narko-šefova” i preuzimanja „posla” turskim narkodilerima, Albanci su došli upravo zahvaljujući visokom stepenu organizacije i discipline. Pravila kao što su strogo poštovanje interesnih sfera, zona uticaja kao i precizna podela teritorije koje kontrolišu velike porodice nazvane fisovi, dovela su do primata albanskih narko-kartela.

Od pripadnika ovih organizovanih grupa očekuje se stroga disciplina i poslušnost. Izdaja ili prekršeni dogovor povlače za sobom obavezno izvršenje krvne osvete, čime „šefovi” dobijaju skoro potpunu zaštitu. Zbog toga, ali i zbog osećaja pripadnosti i odanosti, retko će se desiti da uhapšeni albanski „kurir” ili vozač oda svog nalogodavca.