Београђанин у њујоршкој тркачкој авантури

– Провео сам на броду десет година и то је једини период кад нисам трчао. На копну сам се посветио тркама – објашњава Предраг коме је ово друга година заредом како учествује у десетодневном маратону.

Целих 12 месеци он се припремао за овај велики подвиг. Тренирао је и био на посебном режиму исхране. Као дугогодишњем вегетаријанцу није му тешко пало мењање јеловника, а од намирница које је требало да га оснаже највише се уздао у сурутку јер, како каже, због оваквих напора највише пати јетра.

У „Велику јабуку” стигао је неколико дана раније да би се навикао на климу и упознао стазу у близини стадиона „Артур Еш”, на коме се игра „УС опен”.

– Стартовао сам у подне 17. априла. Сваког дана трчао сам по четири сата, а онда имао мале одморе од по 45 минута када сам јео, ишао на масажу или код киропрактичара. Понекад бих и одспавао пола сата, али за сан ми је углавном био резервисан период од 11 увече до три сата ујутру када сам био у шатору у кампу  – објашњава Предраг.

Да би постигао резултат од 811 километара за 10 дана, морао је да у просеку сваког дана истрчи по 81 километар што је једнако дужини два пуна маратона. Када је све коначно било готово, питали су га како се осећа.

– У том тренутку нисам осећао тело, већ само своје срце и огроман понос у њему што сам све то издржао и успео да будем међу првих десет – каже Београђанин кога ни повреда мишића потколенице и истегнуће Ахилове тетиве нису спречили да оствари своје планове и заврши трку онако како је и замислио.

Предраг тренутно одмара и појачано једе како би обновио организам од стреса који је доживео. Једва чека да поново прикупи довољно енергије како би се вратио на стазу и наставио да ради оно што највише воли – да трчи.