Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Економија против глобализма

Економија против глобализма
Авалски торањ (Д. Јевремовић)

Економија је условила глобализам, али је иста довела и до следећег обрта! Као мото глобализације истицано је да ће повећати општу добробит. То је било прихваћено, али је сада стање супротно томе. Зашто су људи и земље постали толико непријатељски расположени према глобализацији? То се види у порасту тзв. националистичких покрета у Француској, Белгији, Мађарској, Пољској, Шпанији и Италији. Глобализација је у застоју, не због политике; раст је заустављен и нема реалног привредног раста већ неколико година. Покушај банака да јевтиним кредитима са ниском каматном стопом покрену инвестициони циклус показао се као неуспешан. Такве инвестиције нису дале никакав ефекат, јер је у тој производњи било веома мало учешће радника – потрошача, који су мотор економије. Крај глобалног привредног раста неминовно доводи до краја глобализације. Глобализација као покретачка снага у прошлости довела је до паневропског удруживања преко ЕУ, транспацифичког и трансатлантског удруживања. Видљиво је да је глобализација није решавала, већ продубљивала проблеме који су довели до брегзита и избора Доналда Трампа за председника САД.

Која су решења постглобализма? Председник Трамп је у изборној кампањи понудио „национални капитализам”. После инаугурације, председник Трамп је одмах поништио Трансатлантски и Пацифички уговор о трговини, да би га након тога опоненти оптужили да хоће да уништи светску трговину. Тим потезом, председник Трамп жели да запосли Американце и повећа трговину на рачун робе произведене у земљи, а не у иностранству. Председник Трамп је истакао да је глобализација негативно утицала на САД, јер су инвестиције, иновације и профит из те земље отишле у иностранство. Такође је ставио нагласак на инвестиције у инфраструктурне пројекте вредне стотинама милијарди долара. Нагласак на инвестицијама и радним местима у САД у супротности је са претходном администрацијом и глобализмом, који је био фокусиран на ратове и повећање јавног дуга. Председник Трамп је увидео да је држава гарант социјалне кохезије, која царинама мора да штити националну индустрију и производњу, а тиме и радна места, а то није хир ексцентрика, како му спочитавају. Зато национални капитализам са националном економијом смењује глобализам, што ће председник Трамп и спровести у току мандата.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Maljenović
Ima još nešto. Iako nisam ekonomista logika mi kaže da za ekonomiju moraš imati zdrav novac. Pada mi na pamet- pravi novac. Predsjednik Nikson je u svoje vrijeme ukinuo zlatnu podlogu za dolar, a da bi mogao finansirati vijetnamski rat. Napravio je kuću bez temelja. Dolar je postao svjetska valuta i imao neku vrijednost dok je američka ekonomija bila daleko ispred svih drugih na svijetu. U međuvremenu i druge ekonomije postaju jake i uviđaju da se ne mogu osloniti na dolar koji postaje sve više Valuta koja finansira nove i nove američke ratove. Hoće li nove narastajuće ekonomije kao: Kina, Rusija, Evropska Unija, Indija Brazil moći uvesti valute sa zlatnom podlogom i time automatski smanjiti špekulacije sa fiktivnim novcem američkih banaka. Ako se to ne učine ( ne znam dali se o tome i razmišlja) na bilo koji način- piši propalo.
Леон Давидович
Глобализам је ставио интерес компанија и зараде њихових власника изнад интереса, народа и држава као и изнад интереса заштите живорне средине Како је све подређено том интерес није могуће остварити развој у земљама појединачно ако из разно разних разлога не постоји интерес власника компанија да улажу и развијају те земље. То доводи до даље неједнакост, губитка радних места, беде , са последицама великих сеоба народа у земље где се може више зарадити итд.
Боривоје Банковић
Добар текст, али не обухвата читав проблем. Сама по себи, глобализација не мора да буде нешто лоше. Проблем је у такозваном "либералном" капитализму, који по начину и методама деловања највише подсећа на природну стихију, какве су шумски пожари или поплаве. Капитализам је користан и прогресиван искључиво када је строго регулисан и контролисан. Периоде највећих успона САД омогућиле су гвоздене мере два Рузвелта; Републиканца Теодора који је увео антимонополске законе, регулисао железничке стопе, одобрио акт о исправној храни и лековима и акт о инспекцији меса ради заштите јавног здравља, као и његовог рођака демократе Френклина који је својим "новим договором" извукао Америку из амбиса Велике депресије. Систем какав тренутно влада у свету није одржив. Или ће се срушити као што се срушио у Русији 1917, или ће олигархија схватити да јахта не мора да се мења сваке три године, па ће зауздати похлепу и почети да размишља о будућности на дужи рок. Лично, не верујем у ову другу могућност.
Mirko
Apsolutno je logično da je svaka država dužna da zaštiti svoju privredu i svoje stanovništvo. Amerika je propagirala globalizam u vremenu kada je bila jedina i neprikosnovena tehnološka, ekonomska, vojna i politička sila u svetu. Vremena su se promenila. Narastajuća Kineska i druge ekonomije sveta koje su sposobne da se takmiče u svim sverama privredjivanja Amerike dovele su je da se ona danas brani od globalizacije carinskom i drugim restriktivnim merama u privredi. Svet se udruživao na ekonomskom i trgovačkom povezivanju sve dok je to odgovaralo jedinoj svetskoj sili Americi koja je vešto ili manje vešto nametala svetu koncept koji je njoj odgovarao. Rimska imperija je dominirala svetom vekovima a urušila se ne uticajem izvan carstva, već unutrašnjim uticajem. To se trenutno dešava i u najvećoj svetskoj ekonomiji. Svet treba da sačuva mir, jer najmoćnija sila sveta će pokušati da nadje novi model koji će njoj naviše odgovarati. Bojim se da ga ne pronadje silom i novim osvajanjima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.