Кинеска жеђ за немачким млеком за бебе

Водеће дрогерије у Немачкој, као што су „Розман”, ДМ и „Будниковски” још пре неколико година увеле су у појединим деловима Немачке правило да један потрошач може да купи највише три кутије млека у праху за одојчад. Додуше, ознаке са тим правилом не могу се видети, на пример, на богатијем југу Немачке, где су рафови увек пуни, али не због мање деце већ очигледно због тога што тамо живи знатно мање оних који празне полице у Келну, Бону, Хамбургу... То су Кинези или бар они који су са Кинезима разрадили својеврсни извознички бизнис, у којем поприличне количине немачког адаптираног млека за бебе шаљу за Кину и тамо је продају на црном тржишту.

„Није више ни тајна да нам Кинези празне рафове. Ми већ знамо неке од тих људи. Најчешће вуку колица са точкићима и по правилу увек купују максимални број од три паковања и враћају се после неколико минута и тако укруг док не испразне раф”, каже продавачица у ДМ-у у центру Келна.

„Зато некад морам да јурим по граду где има ’аптамила’ за мог сина”, упада јој у реч изнервирана мајка. „Недавно сам пријатељицу из Штутгарта, која ми је долазила у посету, морала да молим да ми оданде донесе два паковања, јер тамо нема несташица.”

Кинески шверцери у деловима Немачке празне полице са адаптираним млеком у праху још од 2008. године, када је у Кини избио први велики скандал због тога што се најмање 300.000 беба разболело од контаминираног кинеског млека у праху. Многе од тих беба биле су и у критичном стању а најмање шесторо је умрло. Према тадашњим извештајима медија, бебама су оболевали и отказивали бубрези, јер је млеко било контаминирано меламином, хемијским производом који се користи за производњу пластике и лепка.

И док су поједини кинески произвођачи млека за бебе али и још неких прехрамбених производа очигледно додавали меламин, јер он често приказује производ као богатији протеинима него што заиста јесте, нарастајући средњи слој у Кини потпуно је изгубио поверење у њих и на све начине настоји да својим малишанима обезбеди млеко на којем пише „Произведено у Немачкој”. Судећи према стању на рафовима али и на кинеским порталима, најпопуларније је млеко „аптамил”.

То је створило „извознички бизнис” у којем Кинези настањени у Немачкој купују веће количине овог млека у праху и преко интернета га продају у Кини родитељима. Они своје наруџбину добијају поштом или преко људи који много путују на релацији Немачка–Кина. Млеко се најчешће продаје на интернет платформи за трговину „Таобао”, што је кинеска верзија „Ибеја”, а цена је дупло већа у односу на ону у Немачкој. Тако једно паковање „аптамила 1”, које у Немачкој кошта непуних 16 евра, на сајту „Таобао” се може пронаћи за цену од 220 јуана, што је 30 евра.

Ово је, изгледа, постао и поприлично уносан посао, чак и ако се млеко шаље у пакету а не по човеку који путује за Кину. Наиме, „извозничка” рачуница је таква да за пакет са шест паковања млека од Кинеза траже 180 евра, а када то млеко у немачкој продавници плате 96 евра и за поштарину до Кине још око 40 евра, остаје им чист профит од око 50 евра.

Профит им је био још већи када је 2013. у Кини још једном избила афера са контаминираним домаћим млеком па је потражња била знатно већа, што је поново изазвало несташице у најјачој европској економији, у којој су продавци онда применили добро познат рецепт из времена социјалистичке планске привреде у Источној Немачкој – ограничење броја паковања које је могуће купити. Док се појединци чуде како то да капиталистички закон понуде и потражње не утиче на повећану производњу и легалан извоз у Кину, произвођачи тврде да раде пуним капацитетима и да су повећали производњу за трећину, а да им је излазак на кинеско тржиште отежен бројним бирократским препрекама.

Да кинеска жеђ за немачким млеком није мала, сведочи то што су истраживачи немачког специјализованог часописа за храну „Лебенсмителцајтунг” израчунали да се годишње из Немачке за Кину извезе храна за бебе вредна 200 милиона евра.

Док кинеска средња класа жуди за квалитетом производа из капиталистичке Немачке, међу Немцима је ова ситуација вратила заборављени дух бившег ДДР-а, па је тако један произвођач омогућио родитељима да, уколико донесу дететову крштеницу, унапред резервишу потребне количине млека.