Истине и легенде стећака

Тако су 15. јула 2016, осим 20 некропола из БиХ, три из Црне Горе и две у Хрватској, на списак цивилизацијски вредног културног наслеђа уписана и три гробља из наше земље. Два деле исто име и налазе се у општини Бајина Башта (Мраморје у Перућцу и Мраморје у Растишту), а треће, Грчко гробље у селу Хрта, налази се у општини Пријепоље.

То је био епилог заједничке номинације стећака за Унеско коју су 2009. покренуле ове четири државе. Овај први велики међудржавни подухват у области културе не Балкану у 21. веку у нашој земљи је водио Републички завод за заштиту споменика културе, а један од координатора била је мр Маја Ђорђевић, археолог и конзерватор-истраживач у Републичком заводу за заштиту споменика културе.

Стећак је, каже она, споменик који је од друге половине 12. века, а најинтензивније у 14. и 15. столећу, постављан као обележје гробног места на готово целом подручју данашње БиХ, у западним деловима Србије и Црне Горе, као и средишњим, односно јужним деловима Хрватске. Као јединствена појава у средњовековној европској уметничкој и археолошкој баштини, стећци су били на гробовима војника, занатлија, монаха, владара и великана, а натписи и представе на њима сведоче о тегобном животу средњовековног човека и представљају упориште бројних легенди.

„Са њих сазнајемо да је ондашњи човек био ратник и тежак, али и универзални филозоф и тумач живота, креативни геније који је обликовао камене громаде од неколико тона. Народна прича и бајка вековима црпу мотиве из средњовековног витешког миљеа који се налази на површини стећака, приписујући њихово клесање и постављање фантастичним бићима, вилама, дивовима и другим митским чуварима, доводећи их у везу с легендарним ратовима и сукобима”, каже она.

Стећци су се простирали од реке Саве на северу до јадранске обале на југу, као и између Лике на западу и западне Србије на истоку. У другој половини 20. века на том подручју је евидентирано 70.000 ових споменика на око 3.300 локалитета. Међу њима је и Мраморје у Перућцу, где је сачувано 88 стећака од камена кречњака – махом плоча, слемењака, сандука на постољу и без њега и аморфних споменика.

„Површина им је обрађена глачањем и употребом крупнозрног чекића. Соларним симболом – кругом украшен је само један сандук, док су остали споменици без украса и натписа”, каже Маја Ђорђевић.

Друго Мраморје налази се у селу Растиште. Чине га две некрополе на потесима Урошевине и Гајеви. Недалеко од њих је локални мајдан Ваган, где су у средњем веку клесани споменици.

„На потесу Гајеви налази се 35 споменика, махом у облику ниског сандука, а има и плоча. Рељефни мотиви су полумесеци (на три споменика) и крст с три крака, који се кружно завршавају. На потесу Урошевине сачувана су 33 споменика, већином у облику слемењака и сандука на постољу, а карактеристичан је и слемењак с удвојеним кровом. Четири слемењака украшена су мотивима стреле и лука, мачевима и соларним кругом”, наводи Маја Ђорђевић.

Она подсећа да је подручје Бајине Баште од 13. до 16. века било на периферији Рашке, на граници с Босном. У саставу исте државе, од 12. века се налазило и Полимље, пре него што је у 14. веку ушло у састав бановине Босне. На тамошњем налазишту у селу Хрта, на 16 километара од Пријепоља, налази се трећи локалитет са стећцима у нашој земљи.

„Грчко гробље има највише исклесаних рељефа. На њему се налази 81 споменик, и то 37 на горњем потесу, од којих је украшено 17. На бочним странама већих сандука аркаде имају облик плитке нише и при врху су обликоване полукружно или као преломљен лук с међупросторима између стубова. На три сандука уклесано је шест или четири нише на ширим бочним странама или само две на ужим, које формирају аркаде. Други облик украшавања су рељефно уклесани орнаментални мотиви, на пример мач или штит, а најчешћи су мали круг с уписаним крстом или велики круг у коме је уписан крст чији се кракови завршавају концентричним круговима. На једном је уклесан и јелен, веома сведен, с наглашеним роговима и контуром тела, у положају скока или кретања”, објашњава Маја Ђорђевић.

Упису на Унескову листу, осим државних институција, допринели су и мештани ових подручја. Захваљујући ресорном министарству и локалним самоуправама, сва три налазишта данас су уређени археолошки паркови, о којима се после уписа на Унескову листу стара Међудржавни координациони одбор, међу чијим је приоритетима и туристичка промоција ових локалитета.

„Перућац и Растиште су у границама Националног парка ’Тара’. Перућац је позната дестинација, ту је језеро и чувени рафтинг Дрином. Мраморје у Растишту се пак налази изнад узбудљивог кањона Дервенте. Општину Пријепоље одликује богато културно наслеђе, али и водопад у Сопотници или чувени бор на Каменој гори, недалеко од Грчког гробља”, каже Маја Ђорђевић.