Од просјачења до убиства
Вест да су два младића осумњичена за убиство Иване В. (37), у напуштеном вагону београдске Железнице станице, рођена браћа дечака о којима је у новембру 2014. брујала цела Србија јер су повредили познатог писца Рашу Попова у покушају да га опљачкају, шокирала је многе.
Како је пренела „Политика”, Д. Н. (21) и Ђ. Н. (20) ухапшени су пре два дана због сумње да су мотком с више удараца по глави и телу усмртили несрећну жену која је привремено уточиште пронашла у напуштеном вагону.
Њено тело пронађено је 30. априла, а осумњиченима ће после саслушања пред тужиоцем највероватније бити одређен притвор до 30 дана.
У новембру 2014. године, када су дечаци од 11 и 12 година насрнули на књижевника Попова како би му отели паре, њихова старија браћа Д. Н. и Ђ. Н. били су штићеници Васпитно-поправног дома у Крушевцу где су доспели због почињених кривичних дела имовинских деликата и насилништва.
„Ови момци провели су у дому више од три и по године, али од првог до последњег дана одбијали су било какав вид сарадње. Дошли су као изузетно запуштена деца, породица током њиховог боравка није имала контакт ни с њима ни с надлежнима у дому. Они никад нису правили проблеме, али ниједног тренутка нису користили погодност изласка нити је њихово понашање било такво да би стекли услове да изађу”, каже за наш лист саговорник близак истрази.
Ове тврдње покушали смо да проверимо у крушевачком Васпитно-поправном дому, из којег су браћа осумњичена за убиство, како незванично сазнајемо, отишла пре нешто више од годину дана. Међутим, Иван Мијаиловић, управник ове установе, каже за наш лист да нико од надлежних не може да говори о било којем штићенику који је напустио дом јер им чување њиховог идентитета налаже закон.
Двојица ухапшене браће од најранијег детињства привођена су због крађа, али и насилништва. Потичу из породице која има седморо деце, а по речима надлежних сви они су од најмањег узраста занемаривани. После испитивања напада на познатог књижевника који је недавно преминуо, показало се да млађој браћи ухапшених младића ово силеџијство није било прво, да су и раније малтретирали старе људе, а једна од њихових жртава је убрзо после напада умрла. Родитељи осумњичених младића, али и њихове браће због којих се пре две и по године у нашој земљи водила жучна полемика да ли треба спустити старосну границу по којој починиоци кривичних дела одговарају за своје поступке испод 14 година, терали су своју децу да просјаче и краду. Због занемаривања деце били су и осуђени на затворску казну од четири године.
Да ли је држава у случају ове породице заказала? Лаици сматрају да су надлежни морали неодговорним родитељима да одузму децу, док упућени у правну проблематику истичу да је овде затајила је основна ћелија друштва – породица, а да систем који се строго придржава слова закона некада не може да помогне.
„Знамо целу породицу, њихова деца, па и ова два младића, долазила су својевремено код нас у прихватилиште и била су потпуно занемарена. Отац их је годинама злостављао и искоришћавао, терао да просе, а они су чинили кривична дела. Кад год су надлежни долазили на пријављену адресу, утврдили би да се породица преселила, на тај начин је отац избегавао санкције”, каже за „Политику” Данијела Стајковић, руководилац Прихватилишта за децу Београд.
Систем је, по њеним речима, био немоћан у случају ове породице.
„Учињено је све по закону, али када нема васпитања у породици и када су деца учена по потпуно погрешном моделу понашања, некада их не можете вратити на прави пут. Дешавало се да неко време проведу код нас, а затим се врате у породицу и због негативног али превеликог утицаја родитеља на њих, враћали су се просјачењу”, каже наша саговорница.
Постоје породице у којима су деца од најмањих ногу учена да краду али и да буду насилна, објашњава Стајковићева.
„То је некада борба с ветрењачама и систем јако тешко у таквим случајевима проналази решење. По правилу такве породице одлично знају да користе своје привилегије, а по закону не смемо да угрожавамо дечја права. Дешава се да чим изађу из наше установе родитељи траже од њих да се врате криминалу који током њиховог одрастања постаје све тежи”, истиче наша саговорница.
По закону дете се не шаље у поправни дом када почини једно кривично дело, већ више њих. У међувремену надлежни позивају родитеље с идејом да заједно помогну деци, али се понекад испостави да родитељи имају другачији став и да злоупотребљавају сопствену децу.
„У нашем заводу боравили су дечаци који су напали Рашу Попова, млађи је због година остао дуже и почео је да показује интересовање за школу, чак је постизао и одличне резултате. Али, када су његова старија браћа дошла из крушевачког дома почели су да врше притисак на њега и врло брзо је попустио у свему. Њихов утицај, једноставно, био је превелики. Данас се оба дечака налазе у крушевачком васпитно-поправном дому и тамо су релативно заштићена”, каже за „Политику” Драган Роловић, директор Завода за васпитање деце и омладине Београд.
Он, међутим, тврди да су овакви екстремни случајеви малобројни и да је далеко више деце која се врате на прави пут, само су она за друштво неприметна.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


