Od prosjačenja do ubistva

U no­vem­bru 2014. go­di­ne, ka­da su de­ča­ci od 11 i 12 go­di­na na­sr­nu­li na knji­žev­ni­ka Po­po­va ka­ko bi mu ote­li pa­re, nji­ho­va sta­ri­ja bra­ća D. N. i Đ. N. bi­li su šti­će­ni­ci Vas­pit­no-po­prav­nog do­ma u Kru­šev­cu gde su do­spe­li zbog po­či­nje­nih kri­vič­nih de­la imo­vin­skih de­li­ka­ta i na­sil­ni­štva.

„Ovi mom­ci pr­o­ve­li su u do­mu vi­še od tri i po go­di­ne, ali od pr­vog do po­sled­njeg da­na od­bi­ja­li su bi­lo ka­kav vid sa­rad­nje. Do­šli su kao iz­u­zet­no za­pu­šte­na de­ca, po­ro­di­ca to­kom nji­ho­vog bo­rav­ka ni­je ima­la kon­takt ni s nji­ma ni s nad­le­žni­ma u do­mu. Oni ni­kad ni­su pra­vi­li pr­o­ble­me, ali ni­jed­nog tre­nut­ka ni­su ko­ri­sti­li po­god­nost iz­la­ska ni­ti je nji­ho­vo po­na­ša­nje bi­lo ta­kvo da bi ste­kli uslo­ve da iza­đu”, ka­že za naš list sa­go­vor­nik bli­zak is­tra­zi.

Ove tvrd­nje po­ku­ša­li smo da pr­o­ve­ri­mo u kru­še­vač­kom Vas­pit­no-po­prav­nom do­mu, iz ko­jeg su bra­ća osum­nji­če­na za ubi­stvo, ka­ko ne­zva­nič­no sa­zna­je­mo, oti­šla pre ne­što vi­še od go­di­nu da­na. Me­đu­tim, Ivan Mi­ja­i­lo­vić, uprav­nik ove usta­no­ve, ka­že za naš list da ni­ko od nad­le­žnih ne mo­že da go­vo­ri o bi­lo ko­jem šti­će­ni­ku ko­ji je na­pu­stio dom jer im ču­va­nje nji­ho­vog iden­ti­te­ta na­la­že za­kon.

Dvo­ji­ca uhap­še­ne bra­će od naj­ra­ni­jeg de­tinj­stva pri­vo­đe­na su zbog kra­đa, ali i na­sil­ni­štva. Po­ti­ču iz po­ro­di­ce ko­ja ima sed­mo­ro de­ce, a po re­či­ma nad­le­žnih svi oni su od naj­ma­njeg uz­ra­sta za­ne­ma­ri­va­ni. Po­sle is­pi­ti­va­nja na­pa­da na po­zna­tog knji­žev­ni­ka ko­ji je ne­dav­no pre­mi­nuo, po­ka­za­lo se da mla­đoj bra­ći uhap­še­nih mla­di­ća ovo si­le­džij­stvo ni­je bi­lo pr­vo, da su i ra­ni­je mal­tre­ti­ra­li sta­re lju­de, a jed­na od nji­ho­vih žr­ta­va je ubr­zo po­sle na­pa­da umr­la. Ro­di­te­lji osum­nji­če­nih mla­di­ća, ali i nji­ho­ve bra­će zbog ko­jih se pre dve i po go­di­ne u na­šoj ze­mlji vo­di­la žuč­na po­le­mi­ka da li tre­ba spu­sti­ti sta­ro­snu gra­ni­cu po ko­joj po­či­ni­o­ci kri­vič­nih de­la od­go­va­ra­ju za svo­je po­stup­ke is­pod 14 go­di­na, te­ra­li su svo­ju de­cu da pr­o­sja­če i kra­du. Zbog za­ne­ma­ri­va­nja de­ce bi­li su i osu­đe­ni na za­tvor­sku ka­znu od če­ti­ri go­di­ne.

Da li je dr­ža­va u slu­ča­ju ove po­ro­di­ce za­ka­za­la? La­i­ci sma­tra­ju da su nad­le­žni mo­ra­li neo­d­go­vor­nim ro­di­te­lji­ma da odu­zmu de­cu, dok upu­će­ni u prav­nu pr­o­ble­ma­ti­ku is­ti­ču da je ov­de za­ta­ji­la je osnov­na će­li­ja dru­štva – po­ro­di­ca, a da si­stem ko­ji se stro­go pri­dr­ža­va slo­va za­ko­na ne­ka­da ne mo­že da po­mog­ne.

„Zna­mo ce­lu po­ro­di­cu, nji­ho­va de­ca, pa i ova dva mla­di­ća, do­la­zi­la su svo­je­vre­me­no kod nas u pri­hva­ti­li­šte i bi­la su pot­pu­no za­ne­ma­re­na. Otac ih je go­di­na­ma zlo­sta­vljao i is­ko­ri­šća­vao, te­rao da pr­o­se, a oni su či­ni­li kri­vič­na de­la. Kad god su nad­le­žni do­la­zi­li na pri­ja­vlje­nu adre­su, utvr­di­li bi da se po­ro­di­ca pre­se­li­la, na taj na­čin je otac iz­be­ga­vao sank­ci­je”, ka­že za „Po­li­ti­ku” Da­ni­je­la Staj­ko­vić, ru­ko­vo­di­lac Pri­hva­ti­li­šta za de­cu Be­o­grad.

Si­stem je, po nje­nim re­či­ma, bio ne­mo­ćan u slu­ča­ju ove po­ro­di­ce.

„Uči­nje­no je sve po za­ko­nu, ali ka­da ne­ma vas­pi­ta­nja u po­ro­di­ci i ka­da su de­ca uče­na po pot­pu­no po­gre­šnom mo­de­lu po­na­ša­nja, ne­ka­da ih ne mo­že­te vra­ti­ti na pra­vi put. De­ša­va­lo se da ne­ko vre­me pr­o­ve­du kod nas, a za­tim se vra­te u po­ro­di­cu i zbog ne­ga­tiv­nog ali pre­ve­li­kog uti­ca­ja ro­di­te­lja na njih, vra­ća­li su se pr­o­sja­če­nju”, ka­že na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Po­sto­je po­ro­di­ce u ko­ji­ma su de­ca od naj­ma­njih no­gu uče­na da kra­du ali i da bu­du na­sil­na, ob­ja­šnja­va Staj­ko­vi­će­va.

„To je ne­ka­da bor­ba s ve­tre­nja­ča­ma i si­stem ja­ko te­ško u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma pr­o­na­la­zi re­še­nje. Po pra­vi­lu ta­kve po­ro­di­ce od­lič­no zna­ju da ko­ri­ste svo­je pri­vi­le­gi­je, a po za­ko­nu ne sme­mo da ugro­ža­va­mo deč­ja pra­va. De­ša­va se da čim iza­đu iz na­še usta­no­ve ro­di­te­lji tra­že od njih da se vra­te kri­mi­na­lu ko­ji to­kom nji­ho­vog od­ra­sta­nja po­sta­je sve te­ži”, is­ti­če na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Po za­ko­nu de­te se ne ša­lje u po­prav­ni dom ka­da po­či­ni jed­no kri­vič­no de­lo, već vi­še njih. U me­đu­vre­me­nu nad­le­žni po­zi­va­ju ro­di­te­lje s ide­jom da za­jed­no po­mog­nu de­ci, ali se po­ne­kad is­po­sta­vi da ro­di­te­lji ima­ju dru­ga­či­ji stav i da zlo­u­po­tre­blja­va­ju sop­stve­nu de­cu. 

„U na­šem za­vo­du bo­ra­vi­li su de­ča­ci ko­ji su na­pa­li Ra­šu Po­po­va, mla­đi je zbog go­di­na ostao du­že i po­čeo je da po­ka­zu­je in­te­re­so­va­nje za ško­lu, čak je po­sti­zao i od­lič­ne re­zul­ta­te. Ali, ka­da su nje­go­va sta­ri­ja bra­ća do­šla iz kru­še­vač­kog do­ma po­če­li su da vr­še pri­ti­sak na nje­ga i vr­lo br­zo je po­pu­stio u sve­mu. Nji­hov uti­caj, jed­no­stav­no, bio je pre­ve­li­ki. Da­nas se oba de­ča­ka na­la­ze u kru­še­vač­kom vas­pit­no-po­prav­nom do­mu i ta­mo su re­la­tiv­no za­šti­će­na”, ka­že za „Po­li­ti­ku” Dra­gan Ro­lo­vić, di­rek­tor Za­vo­da za vas­pi­ta­nje de­ce i omla­di­ne Be­o­grad.

On, me­đu­tim, tvr­di da su ova­kvi eks­trem­ni slu­ča­je­vi ma­lo­broj­ni i da je da­le­ko vi­še de­ce ko­ja se vra­te na pra­vi put, sa­mo su ona za dru­štvo ne­pri­met­na.