Договор уместо парнице
Договор је друго име за медијацију, која ће можда ипак поново заживети у Србији. Други основни суд у Београду основао је Службу за подршку медијације, која ради у новој згради судова у Катанићевој улици. За два месеца, колико ова служба постоји, 12 предмета је упућено на медијацију, започето је пет и у једној од њих је већ закључен споразум.
Само један споразум између „завађених” страна можда за сада не обећава много, али ако је могућ један – могуће је и више.
Тачно је да смо народ који воли да се тужи и суди, али није немогуће да људи из суднице оду са медијатором у канцеларију и седну за округли сто, па се договоре.
„Само разговор нуди договор! Уколико желите да спор или сукоб решите на бржи и ефикаснији начин, уз мање неизвесности и уштеду времена и новца, уз унапређење комуникације и међусобних односа, позовите нас!” Овај натпис стоји на плакатима у згради суда, заједно са контактом помоћу којег се сви грађани Србије могу јавити Служби за подршку медијације.
– Судијски помоћници ће пружати информације свим грађанима који немају судски спор и странкама које већ воде спор. Медијација може да спречи настанак нових спорова и да допринесе да се постојећи окончају договором – каже Небојша Ђуричић, судија Другог основног суда у Београду.
Медијација је поступак мирног, вансудског решавања спора у коме медијатор (посредник), као треће, неутрално и непристрасно лице, усмерава комуникацију између страна у спору и помаже у преговорима ради постизања заједничког прихватљивог решења.
– Посредовањем се могу задовољити потребе странака, а не њихове позиције. Разговором се постижу трајно бољи односи, што се обично не дешава у парници пред судом, јер се долази до суштине спорног односа, сагледавају се очекивања и могућности обе стране и постиже се договор – каже судија Ђуричић.
Медијатор помаже странама у сукобу да успоставе и побољшају поремећене односе, како породичне тако и пословне.
– Ако суд пресуди да један брат добије спрат а други приземље, они и даље морају да живе заједно. Притом су изашли из два судска спора, где им је неко трећи наметнуо решење, па се њихов сукоб може продубити тако да почну да се свађају око тога ко ће да користи који део дворишта и ко је где паркирао аутомобил. Из таквих лоших односа извире још неколико судских спорова. Међутим, сувласници су упућени један на другог и зато договор у медијацији има снагу, јер су странке саме креирале тај договор као нешто њихово, па су мањи изгледи да буде проблема у будућности – наводи судија Небојша Ђуричић.
Медијација је погодна у грађанским, породичним, привредним, управним, имовинским, радним, потрошачким, медијским, комуналним и комшијским споровима, па и у кривичним поступцима ако су покренути по приватној тужби.
– Суд је увек ту и суда ће увек бити. Али, суд решава само тужбени захтев. Медијација решава комплетан однос. Не заборавимо да се због поремећених породичних и имовинских односа дешавају и страшна убиства – каже судија.
Медијатор може бити сваки грађанин са високом стручном спремом који је завршио обуку. Може да буде и лекар и инжењер, психолог, социолог, економиста, биолог или ветеринар. Не мора да буде правник. У Србији има око 400 регистрованих медијатора, од којих је 200 у Београду. Медијација, по закону, треба да се оконча у року од 60 дана, а један разговор може да траје два до три сата.
– Циљ је да се односи регулишу и да се настави сарадња. То је изузетно важно у породичним односима, али и у привредним споровима где се медијацијом може постићи чак и још боља пословна сарадња. На пример, једна фирма дугује другој и споре се око количине робе и уговорене цене. Ако оне у перспективи имају пословни однос од неколико година и могу да зараде много више, онда могу бити спремне да превазиђу неке ствари и да нађу шта је њихов интерес, па једна може да прихвати да смањи дуг за неки проценат ако се ова друга обавеже да ће у наредне две године узети неку количину робе. Ни ту медијатор не предлаже решење него их пита шта им је битно, па странке разговором саме дођу до решења – објашњава Ђуричић.
Постоји могућност да споразум из медијације има снагу извршне исправе, а то је исто што и судска пресуда која може принудно да се изврши. Осим тога, споразум постигнут у медијацији може имати и снагу обичног уговора, а може и да се преточи у судско поравнање.
Поверљиво, јефтино и добровољно
Све оно што су странке изговориле или показале као документ у медијацији, или понудиле као нацрт споразума, поверљиво је и не може бити искоришћено у неком судском поступку. Нико не може бити саслушаван на те околности, па ни медијатор.
Трошкови медијације су знатно нижи у односу на судски поступак, а она може бити и бесплатна.
У свету је висок степен добровољног испуњења споразума из медијације. И сама медијација је добровољна, јер се нико не може принудити на разговор и договор.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


