Књиге стигле у Техеран

У Ирану постоји десетак хиљада издавачких кућа, које су прошле године објавиле осамдесет милиона књига, од тога велики број страних превода, од романа до књига о уметности, економији, вери…

Тешко је знати ко је све од страних аутора преведен, али је у разговору са издавачима јасно да се поред књижевних класика преводи и велики број савремених аутора из целог света. За иранске писце то је нелојална конкуренција. Преведени роман је јефтинији од романа домаћег писца јер издавачи за њих не плаћају ауторска права. Иран није потписник Конвенције о ауторским правима јер је дуго био под међународним трговинским санкцијама, али је на путу да усвоји закон који ће регулисати питање уговора са страним писцима и издавачима. То би требало да заустави пиратерију која је цветала у време санкција, као што је то био случај у Србији током деведесетих. За становнике Ирана је то дуго био једини начин да сазнају за нове филмове, музику и књиге.

У шетњи сајмом с Амиром Масудом Шабрамнијем, замеником директора сајма, на штанду једног великог иранског издавача показују нам превод на персијски збирке кратких прича Давида Албахарија „Крава је усамљена животиња” из 2013. године. Ту се задесио и преводилац, Али Абдолахи, који је књигу превео с немачког, након што је српског писца открио на сајму у Лајпцигу.

– Код Албахарија ме је привукла гротескна визија, антиисторијска, апсурдна – каже Абдолахи, који је превео четрдесетак књига страних аутора с немачког.

Студент машинства с Универзитета у Техерану, који ме нешто касније води кроз густу шуму наслова на персијском, објашњава ми зашто више воли да чита књиге страних аутора.

– Ирански писци пишу о тешким, суморним социјалним темама. Не желим да се растужим, зато бирам оно што ће да ме разоноди.

Наредног дана, у суботу по подне, на српски штанд су стигле књиге. Ирански радио је тог јутра објавио кратку вест да српско представљање почиње, иако је сајам отворен четири дана раније. На полице је постављено петнаестак књига које је послао Београдски сајам, без јасног концепта. Ту су књиге о Тесли, Пупину, Хиландару, Београду, као и десетак наслова „Геопоетике”, преводи на енглески наших писаца.

Након празних полица претходних дана, намеће се утисак скромног и неосмишљеног штанда, без брошура с информацијама и пратећих активности, сусрета с писцима, радионица, предавања… Представник Београдског сајма Зоран Аврамовић и два издавача, које је позвала иранска страна, вратили су се у Београд већ наредног дана, како је било предвиђено. Аврамовић, задужен за организацију штанда, оставио га је на чување виспреном студенту кога је ирански домаћин одредио као испомоћ српској делегацији. На штанду ће до краја сајма, 13. маја, Србију представљати Амир.

Ово је други корак сарадње, наставићемо

Амир Масуд Шабрамнија, заменик директора Сајма књига у Техерану, био је део иранске делегације која је представљала своју земљу као почасни гост прошлогодишњег Београдског сајма књига. У разговору који смо водили заклоњени од сајамске вреве говорио је о бројним сличностима наших култура,  као и о жељи да се на пољу културне сарадње уради више.

– Када смо добили позив за учешће на Сајму књига у Београду, у ово време прошле године, одмах смо почели да размишљамо како ћемо да се представимо. У Ирану је за представљање ван земље задужена посебна институција, Институт за културну сарадњу на чијем сам челу. Институт није владино тело, односно не финансира се из државног буџета. Постоји савет у коме су представници министарства културе и издавачи који одлучују о томе ко ће да представља земљу.

Која је била ваша стратегија?

На Сајам књига у Београду дошли смо са великом делегацијом, у којој је било четири групе: издавачи (позвали смо оне који су изразили интерес за превођење са српског језика), затим аутори, њих петнаестак, добитници важних књижевних награда у Ирану. Ту су затим били позоришни уметници, а у четвртој групи чланови преводилачких удружења. Одзив српске публике је био јако добар.

У време ваше посете Београду потписан је билатерални уговор на нивоу министарстава културе о програму сарадње у области културе, науке, образовања, омладине и спорта. Шта он подразумева?

То су уопштене одредбе о сарадњи. Важно је оно што се догађа после. Традиционално постоје добре везе између Ирана и балканских земаља, укључујући Србију. Последњих година није, међутим, било размене, нарочито у области културе, упркос томе што постоје бројне сличности између наших земаља. Постоје добри односи у политици, у економији, али када је реч о култури, књигама, ауторима, потребно је урадити више, организовати размену писаца, преводе, учешће у заједничким догађајима. Желимо да сазнамо више о вашој књижевности, знамо да имате добре писце, илустраторе… Београдски сајам је био почетак, ово је следећи корак у нашој сарадњи. На нама је да је наставимо.