Крагујевац у „Маестровој” мрежи

Осумњичени су гоњени за злоупотребу службеног положаја и штету нанету хрватској држави у износу од „47 тисућа куна мјесечно на име накнаде за коришћење тог објекта”, како је својевремено писала „Слободна Далмација”, а пренела „Политика” у поменутим текстовима. Одмаралиште у Градцу је препуштено Медићу, професору Економског факултета из Осијека, по уговору који је са њим, 12. јула 2006, потписао тадашњи градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић.

Реч је о уговору којим је Крагујевац, наводно, заштитио објекте одмаралишта у Градцу од пропадања: „Уговорне стране су сагласне да проф. др Мане Медић из Осијека чува и брине о непокретностима, те да по потреби, на сопствени терет, предузима све потребне фактичке радње у циљу заштите (чишћење, санирање ограда, заштита од прокишњавања, крађе, неовлашћено коришћење, промена намене итд.) постојећих објеката”, стоји у чану 2. поменутог уговора, који су потписали Медић и Стевановић.

У тренутку када „Слободна Далмација” свој текст насловљава: „Дозволу за апартмане Медићу дао – Крагујевац”, поменути уговор „чешља” и крагујевачка полиција. У разговору са инспектором за привредни криминал, коме је поверен овај случај, сазнајемо да су „спорне две парцеле” на плацу одмаралишта које се простире на око два хектара. Те парцеле су, према речима нашег саговорника, требало да буду „плен високих крагујевачких функционера” који су учествовали у трговини са Медићем.

Будући да су предистражне радње покренуте у јеку политичке борбе за власт у Крагујевцу, овде није поднета ниједна кривична пријава, нити је подигнута било каква оптужница. Истовремено, у Хрватској су због недостатка доказа ослобођени неки актери случаја „Маестро”, па је читава афера пала у заборав све до овог тренутка, када је актуелна крагујевачка власт, предвођена градоначелником Радомиром Николићем, изразила жељу да прода нешто што, по свему судећи, више није власништво града.

Према писању хрватских медија, Медић је у реновирање објеката одмаралишта у Градцу уложио око 700.000 евра и претворио их у хостел „Једро”. Колико је зарадио од изнајмљивања апартмана док Хрватска није запечатила објекте, крагујевачким властима није било познато. То се види и по изјавама Златка Милића, бившег секретара градског већа, који је за „Политику” рекао: „Кад се види колико је уложио, а колико профитирао од рентирања одмаралишта, видећемо ко је коме дужан, да ли он дугује граду или град њему.” Милић је у разговору за наш лист додао и следеће: „Ако је он нама дужан, видећемо да од тог новца купимо нешто у Грчкој.”

Крагујевац никада није видео ништа од Медићевог „профита”, нити је купио било шта у Грчкој.

Парцелу у Градцу, на којој је сазидао павиљоне за одмор предшколске и школске деце, површине око 1.900 квадратних метара, Крагујевац је купио још 1954. Била је то, углавном, приватна земља, национализована после Другог светског рата. Објекти одмаралишта деведесетих година послужили су за смештај ратних избеглица, а након завршетка сукоба, Хрватска је један део одмаралишта претворила у обданиште „Мала Кате”, упркос захтевима наследника бивших власника да земља буду враћена у поступку реституције.

Иницијативу за продају непокретности у Градцу актуелна крагујевачка власт је, како стоји у саопштењу, покренула зато што није у могућности да организују одлазак малишана у Хрватску. На нашу молбу да одгонетне чије је, заправо, одмаралиште код Макарске, бивши градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић је, октобра 2012, изјавио: „Имајући у виду да су објекти у Градцу, као и друга имовина Републике Србије у Хрватској, предмет сукцесије и договора две државе, отуђење одмаралишта није могуће.”