Kragujevac u „Maestrovoj” mreži

Osumnjičeni su gonjeni za zloupotrebu službenog položaja i štetu nanetu hrvatskoj državi u iznosu od „47 tisuća kuna mjesečno na ime naknade za korišćenje tog objekta”, kako je svojevremeno pisala „Slobodna Dalmacija”, a prenela „Politika” u pomenutim tekstovima. Odmaralište u Gradcu je prepušteno Mediću, profesoru Ekonomskog fakulteta iz Osijeka, po ugovoru koji je sa njim, 12. jula 2006, potpisao tadašnji gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović.

Reč je o ugovoru kojim je Kragujevac, navodno, zaštitio objekte odmarališta u Gradcu od propadanja: „Ugovorne strane su saglasne da prof. dr Mane Medić iz Osijeka čuva i brine o nepokretnostima, te da po potrebi, na sopstveni teret, preduzima sve potrebne faktičke radnje u cilju zaštite (čišćenje, saniranje ograda, zaštita od prokišnjavanja, krađe, neovlašćeno korišćenje, promena namene itd.) postojećih objekata”, stoji u čanu 2. pomenutog ugovora, koji su potpisali Medić i Stevanović.

U trenutku kada „Slobodna Dalmacija” svoj tekst naslovljava: „Dozvolu za apartmane Mediću dao – Kragujevac”, pomenuti ugovor „češlja” i kragujevačka policija. U razgovoru sa inspektorom za privredni kriminal, kome je poveren ovaj slučaj, saznajemo da su „sporne dve parcele” na placu odmarališta koje se prostire na oko dva hektara. Te parcele su, prema rečima našeg sagovornika, trebalo da budu „plen visokih kragujevačkih funkcionera” koji su učestvovali u trgovini sa Medićem.

Budući da su predistražne radnje pokrenute u jeku političke borbe za vlast u Kragujevcu, ovde nije podneta nijedna krivična prijava, niti je podignuta bilo kakva optužnica. Istovremeno, u Hrvatskoj su zbog nedostatka dokaza oslobođeni neki akteri slučaja „Maestro”, pa je čitava afera pala u zaborav sve do ovog trenutka, kada je aktuelna kragujevačka vlast, predvođena gradonačelnikom Radomirom Nikolićem, izrazila želju da proda nešto što, po svemu sudeći, više nije vlasništvo grada.

Prema pisanju hrvatskih medija, Medić je u renoviranje objekata odmarališta u Gradcu uložio oko 700.000 evra i pretvorio ih u hostel „Jedro”. Koliko je zaradio od iznajmljivanja apartmana dok Hrvatska nije zapečatila objekte, kragujevačkim vlastima nije bilo poznato. To se vidi i po izjavama Zlatka Milića, bivšeg sekretara gradskog veća, koji je za „Politiku” rekao: „Kad se vidi koliko je uložio, a koliko profitirao od rentiranja odmarališta, videćemo ko je kome dužan, da li on duguje gradu ili grad njemu.” Milić je u razgovoru za naš list dodao i sledeće: „Ako je on nama dužan, videćemo da od tog novca kupimo nešto u Grčkoj.”

Kragujevac nikada nije video ništa od Medićevog „profita”, niti je kupio bilo šta u Grčkoj.

Parcelu u Gradcu, na kojoj je sazidao paviljone za odmor predškolske i školske dece, površine oko 1.900 kvadratnih metara, Kragujevac je kupio još 1954. Bila je to, uglavnom, privatna zemlja, nacionalizovana posle Drugog svetskog rata. Objekti odmarališta devedesetih godina poslužili su za smeštaj ratnih izbeglica, a nakon završetka sukoba, Hrvatska je jedan deo odmarališta pretvorila u obdanište „Mala Kate”, uprkos zahtevima naslednika bivših vlasnika da zemlja budu vraćena u postupku restitucije.

Inicijativu za prodaju nepokretnosti u Gradcu aktuelna kragujevačka vlast je, kako stoji u saopštenju, pokrenula zato što nije u mogućnosti da organizuju odlazak mališana u Hrvatsku. Na našu molbu da odgonetne čije je, zapravo, odmaralište kod Makarske, bivši gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović je, oktobra 2012, izjavio: „Imajući u vidu da su objekti u Gradcu, kao i druga imovina Republike Srbije u Hrvatskoj, predmet sukcesije i dogovora dve države, otuđenje odmarališta nije moguće.”