Привредни раст – разочаравајући један одсто

Председник владе прогнозирао је да ће економска активност ове године порасти за најмање три одсто. Александар Вучић је пре неколико дана изјавио да ће у преостала три квартала међугодишњи раст БДП-а морати да буди већи од 3,7 одсто да бисмо на крају године остварили планирана три одсто.

Није случајно што је председник владе 1. мај провео са радницима „Колубаре”. Том приликом је рекао да је циљ да ЕПС достигне ниво производње из 2016. године, али је најавио и 250 милиона евра инвестиција у енергетски систем Србије.

Било је то само неколико дана пошто је видео саопштење Републичког завода за статистику у коме се наводи да је у првом кварталу остварен међугодишњи раст индустријске производње од 0,9 одсто. У истом саопштењу видео се и драматичан пад у сектору снабдевања електричном енергијом, гасом и паром од чак 22,9 одсто.

Такође, временске прилике у првом тромесечју озбиљно прете да угрозе овогодишњи пољопривредни род, па се већ сада праве калкулације о томе колико ће нас коштати лоша пољопривредна година. У овој привредној грани у Србији готово све зависи од временских прилика, које нам од почетка године, због неколико ледених и градоносних таласа, не иду наруку.

Иван Николић, сарадник Економског института, сматра да је тешко поновити резултат који је прошле године остварен у пољопривреди када су нам временске околности ишле наруку. У том сектору, свакако се ове године очекује пад.

– Он, међутим, може да се надокнади растом у услужном сектору, који ће ове године остварити нешто бољи резултат, јер су плате и пензије повећане. По том основу, порашће и промет у трговини на мало. Оно, што ће, када је о привредном расту реч, ове године бити од пресудног значаја јесте производња у сектору енергетике, која је подбацила у првом тромесечју. Ако се она стабилизује у другом кварталу планирана три одсто привредног раста је могуће остварити. Добра вест је да прерађивачка индустрија сада бележи стабилне стопе раста.

Захваљујући том сектору, индустријска производња је била у плусу у прва три месеца ове године. Међугодишњи раст у прерађивачкој индустрији износио је 10,3 одсто – подсећа Николић.

У сектору рударства такође је забележен међугодишњи пад производње од 12,5 одсто. То је уско повезано са падом производње у ЕПС-у, објашњава Николић. Он додаје да раст БДП-а од један одсто није разочаравајући, већ је „нижи од очекиваног”.

Са друге стране, за Милојка Арсића, професора Економског факултета, остварени резултат је „готово неспорно разочаравајући”.

– То доводи у питање да ли је до краја године могуће достићи очекиване стопе раста од три одсто, а можда и више одсто – каже Арсић.

Он потврђује премијерову рачуницу да је неопходно да међугодишњи привредни раст у преостала три квартала буде знатно већи од три одсто. И Арсић, такође, сматра да су енергетика и пољопривреда главне препреке за српски БДП.

– Када је о пољопривреди реч, основни проблем је то што ће ове године подбацити воћарство, које има велику додату вредност на привредни раст. Због хладног таласа страдало је воће, највише малине – каже Арсић.

Оно што њега много више брине је производња у енергетском сектору, која није пала због објективних околности, већ лошег управљања у ЕПС-у.

– У овој компанији пад производње правдају хладним јануарским таласом. То је само изговор, јер је у истом периоду, производња струје у суседној Хрватској и Босни и Херцеговини порасла. Такође, када је већа потрошња требало би да буде већа и производња струје. Чини ми се да у конкретном случају није било довољно угља на резервама, што само говори о лошој организацији посла – сматра Арсић.

Премијер и јулске кише

Прошле године, небо и временске прилике, биле су благонаклоније према српском БДП-у. Тако је 14. јуна 2016. године тада мандатар за састав нове владе Александар Вучић рекао да је Србији „потребна једна добра киша око 25. јула” како би принос кукуруза био добар и како би привредни раст био већи од 2,5 одсто. Небо изнад Србије отворило се тачно тог дана. Као наручена, киша је почела да пада баш у понедељак 25. јула и све до викенда су њиве са кукурузом квасили кишни облаци. На крају године, привредни раст је износио 2,8 одсто.