Privredni rast – razočaravajući jedan odsto

Predsednik vlade prognozirao je da će ekonomska aktivnost ove godine porasti za najmanje tri odsto. Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana izjavio da će u preostala tri kvartala međugodišnji rast BDP-a morati da budi veći od 3,7 odsto da bismo na kraju godine ostvarili planirana tri odsto.

Nije slučajno što je predsednik vlade 1. maj proveo sa radnicima „Kolubare”. Tom prilikom je rekao da je cilj da EPS dostigne nivo proizvodnje iz 2016. godine, ali je najavio i 250 miliona evra investicija u energetski sistem Srbije.

Bilo je to samo nekoliko dana pošto je video saopštenje Republičkog zavoda za statistiku u kome se navodi da je u prvom kvartalu ostvaren međugodišnji rast industrijske proizvodnje od 0,9 odsto. U istom saopštenju video se i dramatičan pad u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom od čak 22,9 odsto.

Takođe, vremenske prilike u prvom tromesečju ozbiljno prete da ugroze ovogodišnji poljoprivredni rod, pa se već sada prave kalkulacije o tome koliko će nas koštati loša poljoprivredna godina. U ovoj privrednoj grani u Srbiji gotovo sve zavisi od vremenskih prilika, koje nam od početka godine, zbog nekoliko ledenih i gradonosnih talasa, ne idu naruku.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, smatra da je teško ponoviti rezultat koji je prošle godine ostvaren u poljoprivredi kada su nam vremenske okolnosti išle naruku. U tom sektoru, svakako se ove godine očekuje pad.

– On, međutim, može da se nadoknadi rastom u uslužnom sektoru, koji će ove godine ostvariti nešto bolji rezultat, jer su plate i penzije povećane. Po tom osnovu, porašće i promet u trgovini na malo. Ono, što će, kada je o privrednom rastu reč, ove godine biti od presudnog značaja jeste proizvodnja u sektoru energetike, koja je podbacila u prvom tromesečju. Ako se ona stabilizuje u drugom kvartalu planirana tri odsto privrednog rasta je moguće ostvariti. Dobra vest je da prerađivačka industrija sada beleži stabilne stope rasta.

Zahvaljujući tom sektoru, industrijska proizvodnja je bila u plusu u prva tri meseca ove godine. Međugodišnji rast u prerađivačkoj industriji iznosio je 10,3 odsto – podseća Nikolić.

U sektoru rudarstva takođe je zabeležen međugodišnji pad proizvodnje od 12,5 odsto. To je usko povezano sa padom proizvodnje u EPS-u, objašnjava Nikolić. On dodaje da rast BDP-a od jedan odsto nije razočaravajući, već je „niži od očekivanog”.

Sa druge strane, za Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, ostvareni rezultat je „gotovo nesporno razočaravajući”.

– To dovodi u pitanje da li je do kraja godine moguće dostići očekivane stope rasta od tri odsto, a možda i više odsto – kaže Arsić.

On potvrđuje premijerovu računicu da je neophodno da međugodišnji privredni rast u preostala tri kvartala bude znatno veći od tri odsto. I Arsić, takođe, smatra da su energetika i poljoprivreda glavne prepreke za srpski BDP.

– Kada je o poljoprivredi reč, osnovni problem je to što će ove godine podbaciti voćarstvo, koje ima veliku dodatu vrednost na privredni rast. Zbog hladnog talasa stradalo je voće, najviše maline – kaže Arsić.

Ono što njega mnogo više brine je proizvodnja u energetskom sektoru, koja nije pala zbog objektivnih okolnosti, već lošeg upravljanja u EPS-u.

– U ovoj kompaniji pad proizvodnje pravdaju hladnim januarskim talasom. To je samo izgovor, jer je u istom periodu, proizvodnja struje u susednoj Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini porasla. Takođe, kada je veća potrošnja trebalo bi da bude veća i proizvodnja struje. Čini mi se da u konkretnom slučaju nije bilo dovoljno uglja na rezervama, što samo govori o lošoj organizaciji posla – smatra Arsić.

Premijer i julske kiše

Prošle godine, nebo i vremenske prilike, bile su blagonaklonije prema srpskom BDP-u. Tako je 14. juna 2016. godine tada mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić rekao da je Srbiji „potrebna jedna dobra kiša oko 25. jula” kako bi prinos kukuruza bio dobar i kako bi privredni rast bio veći od 2,5 odsto. Nebo iznad Srbije otvorilo se tačno tog dana. Kao naručena, kiša je počela da pada baš u ponedeljak 25. jula i sve do vikenda su njive sa kukuruzom kvasili kišni oblaci. Na kraju godine, privredni rast je iznosio 2,8 odsto.