Дајнерс се извињава, дуг не опрашта

– За сада није могуће предвидети будући развој догађаја, нити колико ће овакво стање да траје, али ће ДЦИБ транспарентно обавештавати јавност о свим новостима везаним за наведену ситуацију. Савет корисницима је да се пре куповине, директно код појединих трговаца, информишу о прихвату картица, а такође и да наставе са редовним измиривањем својих доспелих обавеза, речено нам је.

У ДЦИБ-у понављају да је неколико поверилаца блокирало њихов рачун и да је на појединим продајним местима корисницима онемогућено коришћење картице.

– То је последица значајних неправилности у пословању и службеним финансијским извештајима ДЦИБ-а, које су настале у прошлости, пре него што нас је преузела компанија „Ерсте кард клуб”. Неправилности нису биле приказане при купопродаји и утврђене су након званичног закључења трансакције увидом у оперативни систем пословања и комплетну документацију. Због тога поднесене су кривичне пријаве против бивших челних људи друштва ДЦИБ-а – кажу у овој картичарској компанији и наводе да имају око 16.000 корисника у Србији, док укупан број картица износи око 20.000.

Иначе, Народна банка Србије (НБС) је по Закону о платним услугама, чија је примена почела 1. октобра 2015. године, надлежна за контролу њиховог пословања па се поставља питање како им је промакло лоше стање ове компаније. Да се и не помиње да је зачуђујуће да то није видео ни купац.

У НБС кажу да је ДЦИБ дуги низ година пословао искључиво као привредно друштво у смислу Закона о привредним друштвима без посебних овлашћења и надзора НБС, која по тадашњим прописима није имала право да контролише пословање ове компаније. Тек са усвајањем Закона о платним услугама, чија примена је почела 1. октобра 2015. године, створене су правне претпоставке да се ова компанија уведе у систем надзора, односно контроле законитости пословања, што је и урађено након добијања дозволе НБС, 11. фебруара 2016. године.

– Доношењем Закона о платним услугама створен је правни основ да се небанкарске институције, као што је ДЦИБ које су се до тада без надзора било ког органа Републике Србије бавиле пружањем платних услуга, у складу са новим законом ставе под контролу и надзор НБС. Имајући у виду све потенцијалне ризике везане за пословање ДЦИБ, НБС је после успостављања посредне контроле одмах након добијања дозволе за рад, већ у новембру 2016. започела и непосредну контролу пословања ове платне институције и на основу презентоване документације уочене су бројне неправилности. Овај поступак још није формално окончан и НБС није у могућности да о конкретним неправилностима и мерама обавести јавност у овом тренутку. После очекиване промене власничке структуре која је реализована током марта 2017. године постале су видљиве и додатне неправилности и губици који су, на бази, сада доступних информација, прикривани нетачним и, судећи по сада расположивим информацијама, финансијским извештајима у чију веродостојност постоји сумња. НБС ће и даље предузимањем активности из своје надлежности, инсистирати на доследном поштовању прописа и стандарда савесног пословања и настојати да ова платна институција и њен нови власник обезбеде услове за стабилно пословање у интересу њених корисника и у складу са законом, кажу у НБС.

Живановић: Без последица по грађане и привреду

Професор Београдске банкарске академије Бранко Живановић казао је за Танјуг да блокада рачуна „Дајнерс клуба”, уколико се задржи, неће имати велике последице по грађане и привреду. „Неће се изгубити никакви велики депозити и имовина, задржаће се све на смањењу комфора плаћања неколико десетина хиљада корисника кредитних картица”, рекао је он наводећи да се ради о паду кредибилитета платне институције, чији је маркетиншки значај много већи од могућности њеног суштинског утицаја на платни и финансијски систем наше земље. „Превасходно треба утврдити карактер блокаде. Да ли се ради о блокирању рачуна од стране неколико добављача, или је проблем много шири што може изазвати и реакције регулатора у смислу привремене мере и каснијег одузимања лиценце за рад”, рекао је Живановић.

Неко прима картице, неко не

Према подацима са терена дајнерс картице не примају трговински објекти „Делезеа”, односно објекти „Макси”, „Темпо”, „Шоп енд го” и то још од 4. маја, а „пластику” са ознаком „Дајнерс клуба” не примају ни објекти „Лили дрогерије”.

У корисничком сервису трговинских ланаца „Универекспорт” и „Рода” речено је за Танјуг да они и даље примају дајнерс картице, док у корисничком сервису продавница ИДЕА нису имали никаквих званичних информација о томе да ли примају те картице или не.