Dajners se izvinjava, dug ne oprašta

– Za sada nije moguće predvideti budući razvoj događaja, niti koliko će ovakvo stanje da traje, ali će DCIB transparentno obaveštavati javnost o svim novostima vezanim za navedenu situaciju. Savet korisnicima je da se pre kupovine, direktno kod pojedinih trgovaca, informišu o prihvatu kartica, a takođe i da nastave sa redovnim izmirivanjem svojih dospelih obaveza, rečeno nam je.

U DCIB-u ponavljaju da je nekoliko poverilaca blokiralo njihov račun i da je na pojedinim prodajnim mestima korisnicima onemogućeno korišćenje kartice.

– To je posledica značajnih nepravilnosti u poslovanju i službenim finansijskim izveštajima DCIB-a, koje su nastale u prošlosti, pre nego što nas je preuzela kompanija „Erste kard klub”. Nepravilnosti nisu bile prikazane pri kupoprodaji i utvrđene su nakon zvaničnog zaključenja transakcije uvidom u operativni sistem poslovanja i kompletnu dokumentaciju. Zbog toga podnesene su krivične prijave protiv bivših čelnih ljudi društva DCIB-a – kažu u ovoj kartičarskoj kompaniji i navode da imaju oko 16.000 korisnika u Srbiji, dok ukupan broj kartica iznosi oko 20.000.

Inače, Narodna banka Srbije (NBS) je po Zakonu o platnim uslugama, čija je primena počela 1. oktobra 2015. godine, nadležna za kontrolu njihovog poslovanja pa se postavlja pitanje kako im je promaklo loše stanje ove kompanije. Da se i ne pominje da je začuđujuće da to nije video ni kupac.

U NBS kažu da je DCIB dugi niz godina poslovao isključivo kao privredno društvo u smislu Zakona o privrednim društvima bez posebnih ovlašćenja i nadzora NBS, koja po tadašnjim propisima nije imala pravo da kontroliše poslovanje ove kompanije. Tek sa usvajanjem Zakona o platnim uslugama, čija primena je počela 1. oktobra 2015. godine, stvorene su pravne pretpostavke da se ova kompanija uvede u sistem nadzora, odnosno kontrole zakonitosti poslovanja, što je i urađeno nakon dobijanja dozvole NBS, 11. februara 2016. godine.

– Donošenjem Zakona o platnim uslugama stvoren je pravni osnov da se nebankarske institucije, kao što je DCIB koje su se do tada bez nadzora bilo kog organa Republike Srbije bavile pružanjem platnih usluga, u skladu sa novim zakonom stave pod kontrolu i nadzor NBS. Imajući u vidu sve potencijalne rizike vezane za poslovanje DCIB, NBS je posle uspostavljanja posredne kontrole odmah nakon dobijanja dozvole za rad, već u novembru 2016. započela i neposrednu kontrolu poslovanja ove platne institucije i na osnovu prezentovane dokumentacije uočene su brojne nepravilnosti. Ovaj postupak još nije formalno okončan i NBS nije u mogućnosti da o konkretnim nepravilnostima i merama obavesti javnost u ovom trenutku. Posle očekivane promene vlasničke strukture koja je realizovana tokom marta 2017. godine postale su vidljive i dodatne nepravilnosti i gubici koji su, na bazi, sada dostupnih informacija, prikrivani netačnim i, sudeći po sada raspoloživim informacijama, finansijskim izveštajima u čiju verodostojnost postoji sumnja. NBS će i dalje preduzimanjem aktivnosti iz svoje nadležnosti, insistirati na doslednom poštovanju propisa i standarda savesnog poslovanja i nastojati da ova platna institucija i njen novi vlasnik obezbede uslove za stabilno poslovanje u interesu njenih korisnika i u skladu sa zakonom, kažu u NBS.

Živanović: Bez posledica po građane i privredu

Profesor Beogradske bankarske akademije Branko Živanović kazao je za Tanjug da blokada računa „Dajners kluba”, ukoliko se zadrži, neće imati velike posledice po građane i privredu. „Neće se izgubiti nikakvi veliki depoziti i imovina, zadržaće se sve na smanjenju komfora plaćanja nekoliko desetina hiljada korisnika kreditnih kartica”, rekao je on navodeći da se radi o padu kredibiliteta platne institucije, čiji je marketinški značaj mnogo veći od mogućnosti njenog suštinskog uticaja na platni i finansijski sistem naše zemlje. „Prevashodno treba utvrditi karakter blokade. Da li se radi o blokiranju računa od strane nekoliko dobavljača, ili je problem mnogo širi što može izazvati i reakcije regulatora u smislu privremene mere i kasnijeg oduzimanja licence za rad”, rekao je Živanović.

Neko prima kartice, neko ne

Prema podacima sa terena dajners kartice ne primaju trgovinski objekti „Delezea”, odnosno objekti „Maksi”, „Tempo”, „Šop end go” i to još od 4. maja, a „plastiku” sa oznakom „Dajners kluba” ne primaju ni objekti „Lili drogerije”.

U korisničkom servisu trgovinskih lanaca „Univereksport” i „Roda” rečeno je za Tanjug da oni i dalje primaju dajners kartice, dok u korisničkom servisu prodavnica IDEA nisu imali nikakvih zvaničnih informacija o tome da li primaju te kartice ili ne.