Дајнерс пoтонуо јер није имао менице
Рачун „Дајнерса” непрекидно је у блокади од 3. маја, а данашњи износ блокаде је 414 милиона динара што је око 3,5 милиона евра. Власници ове картице и даље не могу да је користе на бројним продајним местима, а расплет ове ситуације се не назире. Једино је извесно да је нови власник „Ерсте кард” поднео кривичне пријаве против бивших руководилаца компаније на челу с Обрадом Сикимићем, иначе чланом клуба „Привредник” због неправилности у пословању „Дајнерс клуб интернешенел Београд” (ДЦИБ).
„Ерсте кард” наводи да су спорни службени финансијски извештаји компаније за протеклих неколико година.
Како је могуће да постоје нетачности у финансијским извештајима компаније и ко је за то одговоран?
Денис Перинчић, председник Управног одбора Републичке уније потрошача, каже да све док им Народна банка Србије није дала дозволу за рад 2016. године по Закону о платним услугама из 2015. године, „Дајнерс” нико није контролисао.
– На њих се примењивала само класична ревизија пословања и тако су пропусти замаскирани. Очигледно њих ни давалац франшизе није добро контролисао. Из сличних разлога пропао је пре неколико година и „Дајнерс” у Словенији. Очигледно је да су они преварили купца „Ерсте кард”, а како тачно показаће истрага – каже Перинчић.
По њему „Дајнерс” је упао у проблеме, јер њихова картица није имала адекватно обезбеђење у случају да власник картице не измирује обавезе, односно нису имали меницу коју су могли да активирају. А то је незамислив пропуст у таквој области. Само су могли кориснику да зарачунавају огромну камату која је ишла и до 42 одсто у случају доцње и да зарачунавају трошкове опомене, али не и да активирају средство обезбеђења – јер га немају.
Перинчић каже да су вероватно узимали кредите да испуне обавезе према повериоцима, а било је и шпекулативних радњи, као и да је износ дугова много већи од износа тренутне блокаде. Према његовим речима они су неплатише и кривично гонили за злоупотребу платних картица. Међутим било је и ослобађајућих и осуђујућих пресуда. Њихови захтеви су падали на суду јер њихова картица није била платна картица и то је тек постала од 2015. по Закону о платним услугама. Било је и случајева да су њихови правници успевали да убеде судије да се ради о платној картици.
Наш саговорник објашњава да је дајнерс картица заправо све до доношења поменутог закона била трговачка картица која се од дебитних и кредитних, које издају банке, разликује по томе што она „пролази” само на оним продајним местима с којима је „Дајнерс” склопио уговор. „Дајнерс” свуда у свету ужива углед, а први знаци да имају проблем у пословању јесте то што су на многим продајним местима престали да је примају због чега су је многи корисници и отказали.
Дајнерс, иначе, важи за скупу картицу, јер је на пример годишња накнада за основну картицу 3.000 динара, месечна накнада 330 динара, накнада за куповину на рате је 1,5 одсто, накнада за подизање готовине на банкоматима у земљи и иностранству је шест одсто, трансакције на бензинским станицама се наплаћују с 1,5 одсто провизије. Зато се намеће питање како су код оваквог ценовника запали у тешкоће. Перинчић каже да накнаде које плаћају корисници картица нису доминантни приход „Дајнерса”, већ је то провизија коју им плаћају трговци која износи пет одсто на куповину њиховом картицом.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
