Dajners potonuo jer nije imao menice
Račun „Dajnersa” neprekidno je u blokadi od 3. maja, a današnji iznos blokade je 414 miliona dinara što je oko 3,5 miliona evra. Vlasnici ove kartice i dalje ne mogu da je koriste na brojnim prodajnim mestima, a rasplet ove situacije se ne nazire. Jedino je izvesno da je novi vlasnik „Erste kard” podneo krivične prijave protiv bivših rukovodilaca kompanije na čelu s Obradom Sikimićem, inače članom kluba „Privrednik” zbog nepravilnosti u poslovanju „Dajners klub internešenel Beograd” (DCIB).
„Erste kard” navodi da su sporni službeni finansijski izveštaji kompanije za proteklih nekoliko godina.
Kako je moguće da postoje netačnosti u finansijskim izveštajima kompanije i ko je za to odgovoran?
Denis Perinčić, predsednik Upravnog odbora Republičke unije potrošača, kaže da sve dok im Narodna banka Srbije nije dala dozvolu za rad 2016. godine po Zakonu o platnim uslugama iz 2015. godine, „Dajners” niko nije kontrolisao.
– Na njih se primenjivala samo klasična revizija poslovanja i tako su propusti zamaskirani. Očigledno njih ni davalac franšize nije dobro kontrolisao. Iz sličnih razloga propao je pre nekoliko godina i „Dajners” u Sloveniji. Očigledno je da su oni prevarili kupca „Erste kard”, a kako tačno pokazaće istraga – kaže Perinčić.
Po njemu „Dajners” je upao u probleme, jer njihova kartica nije imala adekvatno obezbeđenje u slučaju da vlasnik kartice ne izmiruje obaveze, odnosno nisu imali menicu koju su mogli da aktiviraju. A to je nezamisliv propust u takvoj oblasti. Samo su mogli korisniku da zaračunavaju ogromnu kamatu koja je išla i do 42 odsto u slučaju docnje i da zaračunavaju troškove opomene, ali ne i da aktiviraju sredstvo obezbeđenja – jer ga nemaju.
Perinčić kaže da su verovatno uzimali kredite da ispune obaveze prema poveriocima, a bilo je i špekulativnih radnji, kao i da je iznos dugova mnogo veći od iznosa trenutne blokade. Prema njegovim rečima oni su neplatiše i krivično gonili za zloupotrebu platnih kartica. Međutim bilo je i oslobađajućih i osuđujućih presuda. Njihovi zahtevi su padali na sudu jer njihova kartica nije bila platna kartica i to je tek postala od 2015. po Zakonu o platnim uslugama. Bilo je i slučajeva da su njihovi pravnici uspevali da ubede sudije da se radi o platnoj kartici.
Naš sagovornik objašnjava da je dajners kartica zapravo sve do donošenja pomenutog zakona bila trgovačka kartica koja se od debitnih i kreditnih, koje izdaju banke, razlikuje po tome što ona „prolazi” samo na onim prodajnim mestima s kojima je „Dajners” sklopio ugovor. „Dajners” svuda u svetu uživa ugled, a prvi znaci da imaju problem u poslovanju jeste to što su na mnogim prodajnim mestima prestali da je primaju zbog čega su je mnogi korisnici i otkazali.
Dajners, inače, važi za skupu karticu, jer je na primer godišnja naknada za osnovnu karticu 3.000 dinara, mesečna naknada 330 dinara, naknada za kupovinu na rate je 1,5 odsto, naknada za podizanje gotovine na bankomatima u zemlji i inostranstvu je šest odsto, transakcije na benzinskim stanicama se naplaćuju s 1,5 odsto provizije. Zato se nameće pitanje kako su kod ovakvog cenovnika zapali u teškoće. Perinčić kaže da naknade koje plaćaju korisnici kartica nisu dominantni prihod „Dajnersa”, već je to provizija koju im plaćaju trgovci koja iznosi pet odsto na kupovinu njihovom karticom.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
