Коцкасти универзум

Јустејн Гордер је у својој књизи „Софијин свет” објаснио зашто су лего коцкице најгенијалнија играчка на свету. Оне су, како каже, популарне због чињенице да се стално могу изнова користити. Коцкица може једног дана бити део неког аутомобила, а другог део неког замка. Деца која су данас мала могу се играти истим коцкицама којима су се играли њихови родитељи. Машта је једини предуслов.

Ова дугогодишња забава за све узрасте, алатка за учење и развијање креативности била је инспирација Ани Дајић за поставку „Коцкасти универзум” која је отворена у Етнографском музеју. Она је приказала како је популарна играчка стигла на наше просторе средином прошлог века и обликовала игру многих генерација.

„Коцкица је бачена” шездесетих година када су малишани зимске месеце најчешће проводили у топлим домовима склапајући лего. Седамдесетих година креиране су и мини-фигуре. Испрва су биле безизражајне и несавитљиве, а касније су човечуљци постали покретни и насмејаних лица. Наредне деценије коцке су тематски класификоване па су деца могла да пусте машти на вољу уз едиције „Град”, „Замак” или „Свемир”. Деведесете су на овим просторима срозале куповну моћ грађана и најчешће се играло наслеђеним коцкицама. У новом миленијуму деца бирају из непрегледне понуде сетова и добијају могућност са граде светове Харија Потера, Индијане Џонса, Викинга и осталих јунака популарне културе.

Данашњим „слагачима” интернет омогућава разговор о лего причама и приступ новим идејама.

Изложба је настала у сарадњи са Клубом љубитеља лего коцкица „Скоцкани” и траје до 10. јуна.