Kockasti univerzum

Justejn Gorder je u svojoj knjizi „Sofijin svet” objasnio zašto su lego kockice najgenijalnija igračka na svetu. One su, kako kaže, popularne zbog činjenice da se stalno mogu iznova koristiti. Kockica može jednog dana biti deo nekog automobila, a drugog deo nekog zamka. Deca koja su danas mala mogu se igrati istim kockicama kojima su se igrali njihovi roditelji. Mašta je jedini preduslov.

Ova dugogodišnja zabava za sve uzraste, alatka za učenje i razvijanje kreativnosti bila je inspiracija Ani Dajić za postavku „Kockasti univerzum” koja je otvorena u Etnografskom muzeju. Ona je prikazala kako je popularna igračka stigla na naše prostore sredinom prošlog veka i oblikovala igru mnogih generacija.

„Kockica je bačena” šezdesetih godina kada su mališani zimske mesece najčešće provodili u toplim domovima sklapajući lego. Sedamdesetih godina kreirane su i mini-figure. Isprva su bile bezizražajne i nesavitljive, a kasnije su čovečuljci postali pokretni i nasmejanih lica. Naredne decenije kocke su tematski klasifikovane pa su deca mogla da puste mašti na volju uz edicije „Grad”, „Zamak” ili „Svemir”. Devedesete su na ovim prostorima srozale kupovnu moć građana i najčešće se igralo nasleđenim kockicama. U novom milenijumu deca biraju iz nepregledne ponude setova i dobijaju mogućnost sa grade svetove Harija Potera, Indijane Džonsa, Vikinga i ostalih junaka popularne kulture.

Današnjim „slagačima” internet omogućava razgovor o lego pričama i pristup novim idejama.

Izložba je nastala u saradnji sa Klubom ljubitelja lego kockica „Skockani” i traje do 10. juna.