Отворен павиљон Србије у Венецији

– Овогодишњи представници Србије на 57. Бијеналу савремене уметности  Владислав Шћепановић, Милена Драгичевић и Драган Здравковић, иако стварају различитим сликарским језиком, на различитим географским просторима, и представљају „Сликарство као последицу оваквог живота”, упућују на омеђени простор и границе у којима стварају, а које чине и главне одреднице појма енклава, док с друге стране истовремено указују на духовно јединство српског културног простора. Три уметника својим поетикама различитог сензибилитета и различитог креативног интензитета помажу стварању осећаја заједничке припадности и успостављању односа према оном другом. Енклава као духовни простор представља стога овде, у Павиљону „Србија”, израз освојене слободе насупрот убрзаним токовима које нам намећу медији и потрошачко друштво данашњице – рекао је Вукосављевић додајући да ће радови уметника који овде представљају Србију, као и дела других наших уметника и савремених стваралаца, обогатити наше културно наслеђе, јер стварајући данас, они стварају и за неке будуће генерације.

Изложбу „Енклавија: Сликарство последица оваквог живота” посетио је у данима пред званично отварање запажен број посетилаца, а међу њима и представници аукцијске куће Садеби. На зиду где су постављене слике Драгана Здравковића, доминира монументално платно под називом Енклава. Овај уметник на својим сликама настоји да прикаже места у којима време губи своју снагу и енергију.

Платна Владислава Шћепановића подељена су на неколико поља, попут компјутерског екрана. Најчешћи мотиви су злоупотребљено дете неретко са машинком у рукама, срећна породица средње класе, безбрижна деца и деца у униформи, симболи потрошачког друштва, софтверске апликације.

– Посетиоце је занимала техника којом постижем да слика изгледа као цртеж. Ја им кажем да то није важно, мени је занимљиво што је изложба у нашем павиљону чисто сликарска, а при томе нисмо анахрони – каже Шћепановић.

Неколико слика Милене Драгичевић, како нам је ова уметница потврдила, већ је продато.

Њене слике носе назив „Уздизање над Трансатлантиком”, а Трансатлантика је, објашњава, симболично место њеног бивствовања између Европе и Америке, и надлетања Атлантика.

На отварање нашег павиљона дошли су амбасадор Италије у Србији господин Ђузепе Манцо, Гунар Кваран, директор Аструп Финли музеја из Осла и уметнички директор следећег Октобарског салона, Данијел Кваран, директорка Музеја у Рејкјавику. Ту су и Влада Величковић, Јеша Денегри, Урош Ђурић, Биљана Србљановић, као и уметници који су ранијих година представљали Србију – Мрђан Бајић, Иван Грубанов, Раша Тодосијевић...

Влада Величковић: Боље један уметник него троје

– Чини ми се да ипак не треба излагати радове троје аутора на оваквој манифестацији. Треба дати шансу једном уметнику да излаже у целом павиљону, јер овако су међусобно хендикепирани. Када је реч о називу изложбе, нас већ трпају у енклаве, па није баш добро да им то потврђујемо – пренео нам је своје утиске Влада Величковић.

Тренутак добре сарадње

Амбасадор Италије у Србији господин Ђузепе Манцо рекао је у изјави за наш лист да је бијенале у Венецији прави тренутак да се потврди добра културна сарадња између Италије и Србије.
– Други пут сам на отварању павиљона Србије, диван је тренутак да се буде сада овде, јер управо кроз културу можемо да сагледамо будућу сарадњу као продуктивнију и бољу – рекао је Манцо.