Otvoren paviljon Srbije u Veneciji
Od našeg specijalnog izveštača
Venecija – Na fasadi paviljona Srbije u Đardinima, uklesana su slova Jugoslavia, a na ulazu u paviljon, koji je svečano otvoren, ispisan je naziv ovogodišnje izložbe „Enklavia: Slikarstvo, posledica ovakvog života“. „Neki posetioci pitali su da li je Enklavia neka nova država“ , rekao nam je slikar Dragan Zdravković, koji je pored Milene Dragičević i Vladislava Šćepanovića naš ovogodišnji predstavnik na bijenalu u Veneciji.
Okupljenim brojnim gostima na travnjaku ispred srpskog paviljona obratili su se najpre Slobodan Nakarada komesar našeg nastupa i kustos izložbe Nikola Šuica. Izložbu je zvanično otvorio Vladan Vukosavljević ministar kulture i informisanja, podsetivši na dugu tradiciju venecijanskog bijenala koje od prve izložbe 1895. godine predstavlja savremenu umetnost.
Vukosavljević je takođe podsetio da je viziju o značaju ove manifestacije imao i knez Pavle Karađorđević kada je 1938. godine odlučio da se izgradi paviljon u Veneciji za predstavljanje jugoslovenskih umetnika, u cilju jačanja kulturnog statusa zemlje u inostranstvu. Srbija nastupa samostalno u paviljonu Jugoslavije od 2007. godine.
– Ovogodišnji predstavnici Srbije na 57. Bijenalu savremene umetnosti Vladislav Šćepanović, Milena Dragičević i Dragan Zdravković, iako stvaraju različitim slikarskim jezikom, na različitim geografskim prostorima, i predstavljaju „Slikarstvo kao posledicu ovakvog života”, upućuju na omeđeni prostor i granice u kojima stvaraju, a koje čine i glavne odrednice pojma enklava, dok s druge strane istovremeno ukazuju na duhovno jedinstvo srpskog kulturnog prostora. Tri umetnika svojim poetikama različitog senzibiliteta i različitog kreativnog intenziteta pomažu stvaranju osećaja zajedničke pripadnosti i uspostavljanju odnosa prema onom drugom. Enklava kao duhovni prostor predstavlja stoga ovde, u Paviljonu „Srbija”, izraz osvojene slobode nasuprot ubrzanim tokovima koje nam nameću mediji i potrošačko društvo današnjice – rekao je Vukosavljević dodajući da će radovi umetnika koji ovde predstavljaju Srbiju, kao i dela drugih naših umetnika i savremenih stvaralaca, obogatiti naše kulturno nasleđe, jer stvarajući danas, oni stvaraju i za neke buduće generacije.
Izložbu „Enklavija: Slikarstvo posledica ovakvog života” posetio je u danima pred zvanično otvaranje zapažen broj posetilaca, a među njima i predstavnici aukcijske kuće Sadebi. Na zidu gde su postavljene slike Dragana Zdravkovića, dominira monumentalno platno pod nazivom Enklava. Ovaj umetnik na svojim slikama nastoji da prikaže mesta u kojima vreme gubi svoju snagu i energiju.
Platna Vladislava Šćepanovića podeljena su na nekoliko polja, poput kompjuterskog ekrana. Najčešći motivi su zloupotrebljeno dete neretko sa mašinkom u rukama, srećna porodica srednje klase, bezbrižna deca i deca u uniformi, simboli potrošačkog društva, softverske aplikacije.
– Posetioce je zanimala tehnika kojom postižem da slika izgleda kao crtež. Ja im kažem da to nije važno, meni je zanimljivo što je izložba u našem paviljonu čisto slikarska, a pri tome nismo anahroni – kaže Šćepanović.
Nekoliko slika Milene Dragičević, kako nam je ova umetnica potvrdila, već je prodato.
Njene slike nose naziv „Uzdizanje nad Transatlantikom”, a Transatlantika je, objašnjava, simbolično mesto njenog bivstvovanja između Evrope i Amerike, i nadletanja Atlantika.
Na otvaranje našeg paviljona došli su ambasador Italije u Srbiji gospodin Đuzepe Manco, Gunar Kvaran, direktor Astrup Finli muzeja iz Osla i umetnički direktor sledećeg Oktobarskog salona, Danijel Kvaran, direktorka Muzeja u Rejkjaviku. Tu su i Vlada Veličković, Ješa Denegri, Uroš Đurić, Biljana Srbljanović, kao i umetnici koji su ranijih godina predstavljali Srbiju – Mrđan Bajić, Ivan Grubanov, Raša Todosijević...
Vlada Veličković: Bolje jedan umetnik nego troje
– Čini mi se da ipak ne treba izlagati radove troje autora na ovakvoj manifestaciji. Treba dati šansu jednom umetniku da izlaže u celom paviljonu, jer ovako su međusobno hendikepirani. Kada je reč o nazivu izložbe, nas već trpaju u enklave, pa nije baš dobro da im to potvrđujemo – preneo nam je svoje utiske Vlada Veličković.
Trenutak dobre saradnje
Ambasador Italije u Srbiji gospodin Đuzepe Manco rekao je u izjavi za naš list da je bijenale u Veneciji pravi trenutak da se potvrdi dobra kulturna saradnja između Italije i Srbije.
– Drugi put sam na otvaranju paviljona Srbije, divan je trenutak da se bude sada ovde, jer upravo kroz kulturu možemo da sagledamo buduću saradnju kao produktivniju i bolju – rekao je Manco.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
