Тодорчево ће оживети

На иницијативу поменутог завода, прошле године су на локалитету Тодорчево боравили амерички и енглески стручњаци, археолози Брајан Хенкс са Универзитета у Питсбургу и Роџер Дунан са Универзитета у Шефилду. Они су августа 2016. започели скенирање тла како би се утврдиле границе заборављеног археолошког налазишта у средишту градске индустријске зоне „Феникс”, на улазу у Крагујевац са ауто-пута Београд–Ниш. Овог лета у Крагујевац стижу студенти археологије из Кардифа у Велсу, а најновија информација је да америчка академска заједница и амбасада САД у Србији желе да финансирају наставак започетих научних истраживања на Тодорчеву, локалитету који је још 1991. открио наш археолог Димитрије Мадас.

– Американци су спремни да издвоје око 1,4 милиона долара како би започета истраживања на Тодорчеву била настављена. Реч је о улагањима у наредних пет година. Надлежни у граду су, такође, показали разумевање за наш пројекат. Тодорчево може бити и научни и туристички центар, с обзиром да се налази на изванредној локацији, непосредно испод крагујевачког сајмишта. Нажалост, наше министарство културе није било заинтересовано за Тодорчево – каже Марко Грковић, директор Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу.

На иницијативу археолога Мадаса, Тодорчево је 1997. проглашено за културно добро, али од тада на том локалитету ништа конкретно није урађено. Прича је покренута тек пре две године, када је крагујевачка власт започела формирање индустријске зоне „Феникс”. Прве претпоставке говоре да се Тодорчево простире на око 14 хектара, али ће истраживања за која су заинтересовани амерички стручњаци, у првој фази, бити концентрисана на површини од 1,5 хектара у срцу индустријске зоне „Феникс”. На том делу треба да буде реконструисан живот праисторијске насеобине која је, у доба винчанске и старчевачке културе, формирана у долини реке Лепенице.

– На том простору треба формирати центар за експерименталну археологију који подразумева изградњу научних лабораторија, конзерваторских радионица и изложбеног простора. Центар подједнако треба да буде намењен стручњацима, студентима, али и туристима који ће моћи да виде како су људи живели у шестом миленијуму пре нове ере, у каквим објектима су становали, како су се хранили, чиме су се бавили и шта су све производили. Наш пројекат је самоодржив, доносиће приход, а државу неће ништа коштати – објашњава Грковић.

Уколико у међувремени нешто не искрсне, први радови на Тодорчеву требало би да почну средином следеће године. Тада ће овај изузетан локалитет оживети, напомиње Грковић, који подсећа да се поред Крагујевца, у селима Дивостин, Гривац, Кусовац и Градац, такође налазе вредна археолошка налазишта из доба праисторије.