Todorčevo će oživeti

Na inicijativu pomenutog zavoda, prošle godine su na lokalitetu Todorčevo boravili američki i engleski stručnjaci, arheolozi Brajan Henks sa Univerziteta u Pitsburgu i Rodžer Dunan sa Univerziteta u Šefildu. Oni su avgusta 2016. započeli skeniranje tla kako bi se utvrdile granice zaboravljenog arheološkog nalazišta u središtu gradske industrijske zone „Feniks”, na ulazu u Kragujevac sa auto-puta Beograd–Niš. Ovog leta u Kragujevac stižu studenti arheologije iz Kardifa u Velsu, a najnovija informacija je da američka akademska zajednica i ambasada SAD u Srbiji žele da finansiraju nastavak započetih naučnih istraživanja na Todorčevu, lokalitetu koji je još 1991. otkrio naš arheolog Dimitrije Madas.

– Amerikanci su spremni da izdvoje oko 1,4 miliona dolara kako bi započeta istraživanja na Todorčevu bila nastavljena. Reč je o ulaganjima u narednih pet godina. Nadležni u gradu su, takođe, pokazali razumevanje za naš projekat. Todorčevo može biti i naučni i turistički centar, s obzirom da se nalazi na izvanrednoj lokaciji, neposredno ispod kragujevačkog sajmišta. Nažalost, naše ministarstvo kulture nije bilo zainteresovano za Todorčevo – kaže Marko Grković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu.

Na inicijativu arheologa Madasa, Todorčevo je 1997. proglašeno za kulturno dobro, ali od tada na tom lokalitetu ništa konkretno nije urađeno. Priča je pokrenuta tek pre dve godine, kada je kragujevačka vlast započela formiranje industrijske zone „Feniks”. Prve pretpostavke govore da se Todorčevo prostire na oko 14 hektara, ali će istraživanja za koja su zainteresovani američki stručnjaci, u prvoj fazi, biti koncentrisana na površini od 1,5 hektara u srcu industrijske zone „Feniks”. Na tom delu treba da bude rekonstruisan život praistorijske naseobine koja je, u doba vinčanske i starčevačke kulture, formirana u dolini reke Lepenice.

– Na tom prostoru treba formirati centar za eksperimentalnu arheologiju koji podrazumeva izgradnju naučnih laboratorija, konzervatorskih radionica i izložbenog prostora. Centar podjednako treba da bude namenjen stručnjacima, studentima, ali i turistima koji će moći da vide kako su ljudi živeli u šestom milenijumu pre nove ere, u kakvim objektima su stanovali, kako su se hranili, čime su se bavili i šta su sve proizvodili. Naš projekat je samoodrživ, donosiće prihod, a državu neće ništa koštati – objašnjava Grković.

Ukoliko u međuvremeni nešto ne iskrsne, prvi radovi na Todorčevu trebalo bi da počnu sredinom sledeće godine. Tada će ovaj izuzetan lokalitet oživeti, napominje Grković, koji podseća da se pored Kragujevca, u selima Divostin, Grivac, Kusovac i Gradac, takođe nalaze vredna arheološka nalazišta iz doba praistorije.