Немци траже занатлије
Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Немачка из месеца у месец обара сопствени рекорд у ниској незапослености, која је сада око 5,8 одсто, потом у рекордној запослености од око 45 милиона људи, али у прва три месеца ове године оборен је и рекорд од више од милион непопуњених радних места, највише што је икад досад забележено.
Институт за истраживање тржишта рада и запошљавања (ИАБ) из Нирнберга објавио је процену да су у прва три месеца 2017. послодавци тражили чак 1.064.000 радника, што је за 9.000 више него у последњем тромесечју 2016, које је досад држало рекорд, а у односу на прво тромесечје прошле године то је повећање од 75.000.
Ова процена је заснована на одговорима 8.000 послодаваца из свих сектора привреде па укључује и послове који нису оглашени преко Савезне службе за запошљавање, на чијој је прошлонедељној листи било око 706.000 огласа за слободна радна места.
„Тренутно мале и средње компаније пре свега траже специјализоване раднике са завршеним занатом”, нагласио је истраживач ИАБ-а Александер Кубис.
Према анализи ИАБ, за безмало две трећине оглашених радних места подразумева се да потенцијални запослени има завршен занат, за 20 одсто позиција послодавци од кандидата не траже никакву посебну обуку или образовање, а тек 16 одсто позиција је за високообразоване раднике.
Будући да је у априлу код Савезне службе за запошљавање било пријављено више од два и по милиона незапослених намеће се питање да ли је више од милион радних места тешко попунити због тога што су слабо плаћена, или подразумевају посао на неатрактивним локацијама, или су, пак, то послови који се добијају преко посредничких агенција за запошљавање па су услови социјалне заштите лоши а уговор може да престане у сваком тренутку. Јасан одговор на ова питања истраживачи немају, али према свему судећи, он лежи у мозаику позитивних одговора, при чему се узроци зашто су радна места и даље слободна разликују од покрајине до покрајине.
Пословни дневник „Ханделсблат” у својој анализи овог стања наглашава да „већ дуго незапослени, радници са малим примањима и фирме које траже занатлије имају мало тога од тренутних рекорда који се тичу запослености”, то јест да је међу онима који чекају посао мало оних са завршеним занатом или траженом квалификацијом.
У недавно објављеној анализи немачки Економски институт је указао да су у Немачкој тренутно дефицитарна следећа занимања: медицинске сестре, техничари и неговатељице, потом металци, механичари, водоинсталатери, машиновође и програмери. Из овог института из Келна је наглашено да су захтеви за овим професијама изузетно различити у зависности о којем је региону реч у Немачкој. Они тако наводе да су на северозападу покрајине Доња Саксонија изузетно тражене занатлије које су прошле обичну обуку, док су у централној Немачкој нарочито тражене занатлије које су завршиле обуку за мајстора, док на северу недостају академски образовани радници.
ИАБ указује на то да се чак око 77 одсто свих отворених радних места налази у западној Немачкој, а њихов истраживач Кубис указује да је тренутно много огласа за послове „у области логистике и рада у магацинима”, али и у грађевинском сектору, као и сектору услуга, као што је здравствена заштита и неговање.
Међутим, оно што упадљиво недостаје у економским анализама немачких института јесте колике се плате нуде за тај велики број непопуњених места, као и колико су закупнине станова у местима где су оглашени ти послови, будући да и то добрим делом утиче на одлуку особа са траженим квалификацијама да се зарад запослења селе у неки други део Немачке.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


