Специјализација мора да се одради

У ресорном министарству кажу да је као мера задржавања младих лекара у Србији, када већ не могу да буду повећане плате, уведено упућивање на специјализацију у што краћем времену после завршетка студија. Новоодобрене специјализације имају важну клаузулу: после завршетка, лекар има обавезу да у Србији остане најмање осам до 10 година, у зависности да ли је специјализација трајала четири или пет година.

У Министарству здравља наглашавају да се о трајној миграцији лекара из Србије не може говорити само на основу броја сертификата о доброј пракси, који издаје Лекарска комора Србије (ЛКС). Има случајева да се ова потврда тражи и само ради привременог ангажмана у некој страној земљи. Наводе пример познатог београдског неурохирурга, који оперише у Катару за шта му је био потребан поменути сертификат, али који и даље ради у Неурохируршкој клиници КЦС.

– Чак ни податак колико је медицинара „подигло” радну књижицу у државној здравственој установи није од велике помоћи, јер то можда значи да је посао нашао у некој овдашњој приватној болници – објашњавају у ресорном министарству.

Др Милан Динић, председник ЛКС, наводи да се сертификат добре праксе не тражи у више од 50 земаља, док је овај документ на пример, неопходан за рад у Црној Гори или Републици Српској.

– Највише наших лекара ради током годишњег одмора, викенда или слободних дана, и то није никаква тајна – каже  др Динић и објашњава да је сертификат само потврда да лекар није осуђиван пред Судом части ЛКС за несавесно и нестручно лечење.

Др Зоран Гојковић, покрајински секретар за здравство, за „Политику” тврди да је одласка лекара у иностранство много већи проблем војвођанских болница одлазак специјалиста у пензију.

– Сада је на специјализацији више од 4.000 младих лекара, али треба најмање десет година усавршавања и рада у пракси да би они постали специјалисти у пуном смислу те речи. Осам година млади лекари нису могли да се специјализују због прописа да је то дозвољено само већ запосленима докторима, са две године радног стажа. Сада је коначно другачије – примећује наш саговорник и подсећа да је тренутно у Србији више од 4.000 лекара на специјализацији.

Др Гојковић, иначе ортопед по специјалности, негира да постоји масовни егзодус лекара из Војводине. Тврди да на прсте једне руке може да изброји колико је специјалиста трајно отишло из КЦ Војводина, јер се такав посао ипак не напушта лако. Међутим, признаје да је судбина медицинских сестара другачија и да многе од њих одлазе заувек.

Проф. др Олга Поповић Младеновић, председница Лекарске коморе Београда, има утисак да се број оних који узимају поменуте сертификате ипак не смањује: од почетка године до јуче је потписала 128 ових потврда, а за целу 2016 – 358. Она примећује да најчешће потврде траже лекари у пензији или познати специјалисти за рад у Подгорици и Бањалуци, али да има и младих лекара опште медицине.

Она додаје да комора помаже својим члановима и тако што им плаћа учешће на стручним скуповима, на којима добијају бодове неопходне за продужавање лекарске лиценце. Новцем из Фонда солидарности за сваку новорођену бебу лекари добијају и око 65.000 динара, што је једнако просечној бруто месечној заради. Такође, чланови ЛКС-а добијају финансијску помоћ за лечење и рехабилитацију код тежих болести и у случају смрти члана породице.