Specijalizacija mora da se odradi

U resornom ministarstvu kažu da je kao mera zadržavanja mladih lekara u Srbiji, kada već ne mogu da budu povećane plate, uvedeno upućivanje na specijalizaciju u što kraćem vremenu posle završetka studija. Novoodobrene specijalizacije imaju važnu klauzulu: posle završetka, lekar ima obavezu da u Srbiji ostane najmanje osam do 10 godina, u zavisnosti da li je specijalizacija trajala četiri ili pet godina.

U Ministarstvu zdravlja naglašavaju da se o trajnoj migraciji lekara iz Srbije ne može govoriti samo na osnovu broja sertifikata o dobroj praksi, koji izdaje Lekarska komora Srbije (LKS). Ima slučajeva da se ova potvrda traži i samo radi privremenog angažmana u nekoj stranoj zemlji. Navode primer poznatog beogradskog neurohirurga, koji operiše u Kataru za šta mu je bio potreban pomenuti sertifikat, ali koji i dalje radi u Neurohirurškoj klinici KCS.

– Čak ni podatak koliko je medicinara „podiglo” radnu knjižicu u državnoj zdravstvenoj ustanovi nije od velike pomoći, jer to možda znači da je posao našao u nekoj ovdašnjoj privatnoj bolnici – objašnjavaju u resornom ministarstvu.

Dr Milan Dinić, predsednik LKS, navodi da se sertifikat dobre prakse ne traži u više od 50 zemalja, dok je ovaj dokument na primer, neophodan za rad u Crnoj Gori ili Republici Srpskoj.

– Najviše naših lekara radi tokom godišnjeg odmora, vikenda ili slobodnih dana, i to nije nikakva tajna – kaže  dr Dinić i objašnjava da je sertifikat samo potvrda da lekar nije osuđivan pred Sudom časti LKS za nesavesno i nestručno lečenje.

Dr Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo, za „Politiku” tvrdi da je odlaska lekara u inostranstvo mnogo veći problem vojvođanskih bolnica odlazak specijalista u penziju.

– Sada je na specijalizaciji više od 4.000 mladih lekara, ali treba najmanje deset godina usavršavanja i rada u praksi da bi oni postali specijalisti u punom smislu te reči. Osam godina mladi lekari nisu mogli da se specijalizuju zbog propisa da je to dozvoljeno samo već zaposlenima doktorima, sa dve godine radnog staža. Sada je konačno drugačije – primećuje naš sagovornik i podseća da je trenutno u Srbiji više od 4.000 lekara na specijalizaciji.

Dr Gojković, inače ortoped po specijalnosti, negira da postoji masovni egzodus lekara iz Vojvodine. Tvrdi da na prste jedne ruke može da izbroji koliko je specijalista trajno otišlo iz KC Vojvodina, jer se takav posao ipak ne napušta lako. Međutim, priznaje da je sudbina medicinskih sestara drugačija i da mnoge od njih odlaze zauvek.

Prof. dr Olga Popović Mladenović, predsednica Lekarske komore Beograda, ima utisak da se broj onih koji uzimaju pomenute sertifikate ipak ne smanjuje: od početka godine do juče je potpisala 128 ovih potvrda, a za celu 2016 – 358. Ona primećuje da najčešće potvrde traže lekari u penziji ili poznati specijalisti za rad u Podgorici i Banjaluci, ali da ima i mladih lekara opšte medicine.

Ona dodaje da komora pomaže svojim članovima i tako što im plaća učešće na stručnim skupovima, na kojima dobijaju bodove neophodne za produžavanje lekarske licence. Novcem iz Fonda solidarnosti za svaku novorođenu bebu lekari dobijaju i oko 65.000 dinara, što je jednako prosečnoj bruto mesečnoj zaradi. Takođe, članovi LKS-a dobijaju finansijsku pomoć za lečenje i rehabilitaciju kod težih bolesti i u slučaju smrti člana porodice.