Ранта: Притисци са више страна

Фински патолог Хелена Ранта, која је водила истрагу убиства Албанаца у косовском селу Рачак у јануару 1999. године, изјавила је да су на извештај њеног тима покушавали да утичу тадашњи шеф Косовске верификационе мисије Вилијам Вокер, али и други дипломатски кругови и представници Србије.

У ексклузивном интервјуу за „Инсајдер” Ранта наводи да стоји иза извештаја који је објављен у марту 1999. и да су њене изјаве медији у Србији више пута фабриковали наводећи нетачне податке.

Ранта тврди да није било премештања и пресвлачења 40 жртава у Рачку, као и да су сви убијени из близине, преноси Фонет.

Међутим, њен извештај није до краја потврдио изјаве тадашњег шефа верификационе мисије ОЕБС на Косову Вилијама Вокера. „Вокер је желео да се моји налази и налази мог тима слажу са његовим извештајем и да именујем кривца за Рачак. То нисам могла да урадим јер сам ја научник, а не политичар, дипломата или нешто друго. Истина је да је желео да потврдим његове налазе, али ја то нисам могла да урадим”, изјавила је Ранта.

Поводом навода да ју је пре конференције за новинаре на којој су представљени резултати истраге Вокер гађао, Ранта је објаснила да је до инцидента заиста дошло, пошто је Вокер инсистирао да се именује кривац за убиства и да је поломио оловке када је она то одбила да уради.

Додала је, међутим, да није само Вокер покушао да утиче на њен рад и саму истрагу. „Било је покушаја да се утиче на мој рад и са других страна. Тражили су да извлачим закључке ко је крив, што није мој посао и одбила сам да то урадим. Не желим да говорим о именима ко је то радио, али у питању су како иностране дипломате, тако и представници српских власти”, наводи Ранта.

Према њеним речима, представници српских власти су тражили од ње да им да резултате истраге пре објављивања коначних налаза. „Током истраге не смеју се откривати информације, а извештај се предаје тек када је истрага готова. Тек када је извештај био готов ми смо га предали представницима српских власти и међународним круговима”, објаснила је Ранта.

Она је нагласила да су тада и „неки међународни кругови” питали да ли њен тим може извући још неке закључке који би им више одговарали, али је и њих одбила.

Ранта је негирала наводе да су тела убијених донета у Рачак са друге локације, као и тврдње да није реч о цивилима већ припадницима ОВК који су пресвучени, а каже да су убиства почињена на том месту, и то из близине. „Извадили смо метке и фрагменте метака из земљишта где су пронађена тела и то са дубине од три до осам центиметара”, прецизирала је Ранта.

Поред тога, додала је, путања метака указује да су особе убијене из близине и да је на њих пуцано док су били живи и то на месту где су пронађени.

Ранта је објаснила да је тим патолога успео да са метака пронађених у земљи издвоји ДНК који се поклапа са свих 40 жртава, тако да се не може говорити да су тела накнадно померана и доношена на место где су пронађена.

Коментаришући чињеницу да није рађен тест на барут, Ранта је рекла да он мора да буде урађен у року од неколико сати да би резултати били тачни.

Тела убијених била су у контакту са више људи, пренета су у џамију, а тек након неколико дана у Приштину, па једноставно није било сврхе након тога радити тест на барут, рекла је Ранта, додавши да је о томе више пута расправљано, чак и на суђењима у Хашком трибуналу.

Говорећи о налазу српских патолога, који су на основу парафинске рукавице утврдили да су откривени трагови барута на готово свим телима, што је доказ да су то били припадници ОВК страдали у борби, Ранта је казала да тест парафинском рукавицом није поуздан и да је Интерпол још током шездесетих препоручио да се он не ради.

Ранта је исказала жаљење због своје формулације на конференцији за новинаре 1999, када је Рачак оквалификовала као „злочин против човечности”. „Ја сам патолог и назвала сам случај Рачак злочином против човечности као човек, а не као правник, јер то и нисам. Свако убиство је злочин против човечности, а жао ми је што је моја изјава протумачена другачије”, каже Ранта.

Она је нагласила да јој није јасно зашто се од случаја Рачак прави симбол, када је било великог страдања српских и албанских цивила и пре и после Рачка.