Ranta: Pritisci sa više strana

Finski patolog Helena Ranta, koja je vodila istragu ubistva Albanaca u kosovskom selu Račak u januaru 1999. godine, izjavila je da su na izveštaj njenog tima pokušavali da utiču tadašnji šef Kosovske verifikacione misije Vilijam Voker, ali i drugi diplomatski krugovi i predstavnici Srbije.

U ekskluzivnom intervjuu za „Insajder” Ranta navodi da stoji iza izveštaja koji je objavljen u martu 1999. i da su njene izjave mediji u Srbiji više puta fabrikovali navodeći netačne podatke.

Ranta tvrdi da nije bilo premeštanja i presvlačenja 40 žrtava u Račku, kao i da su svi ubijeni iz blizine, prenosi Fonet.

Međutim, njen izveštaj nije do kraja potvrdio izjave tadašnjeg šefa verifikacione misije OEBS na Kosovu Vilijama Vokera. „Voker je želeo da se moji nalazi i nalazi mog tima slažu sa njegovim izveštajem i da imenujem krivca za Račak. To nisam mogla da uradim jer sam ja naučnik, a ne političar, diplomata ili nešto drugo. Istina je da je želeo da potvrdim njegove nalaze, ali ja to nisam mogla da uradim”, izjavila je Ranta.

Povodom navoda da ju je pre konferencije za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati istrage Voker gađao, Ranta je objasnila da je do incidenta zaista došlo, pošto je Voker insistirao da se imenuje krivac za ubistva i da je polomio olovke kada je ona to odbila da uradi.

Dodala je, međutim, da nije samo Voker pokušao da utiče na njen rad i samu istragu. „Bilo je pokušaja da se utiče na moj rad i sa drugih strana. Tražili su da izvlačim zaključke ko je kriv, što nije moj posao i odbila sam da to uradim. Ne želim da govorim o imenima ko je to radio, ali u pitanju su kako inostrane diplomate, tako i predstavnici srpskih vlasti”, navodi Ranta.

Prema njenim rečima, predstavnici srpskih vlasti su tražili od nje da im da rezultate istrage pre objavljivanja konačnih nalaza. „Tokom istrage ne smeju se otkrivati informacije, a izveštaj se predaje tek kada je istraga gotova. Tek kada je izveštaj bio gotov mi smo ga predali predstavnicima srpskih vlasti i međunarodnim krugovima”, objasnila je Ranta.

Ona je naglasila da su tada i „neki međunarodni krugovi” pitali da li njen tim može izvući još neke zaključke koji bi im više odgovarali, ali je i njih odbila.

Ranta je negirala navode da su tela ubijenih doneta u Račak sa druge lokacije, kao i tvrdnje da nije reč o civilima već pripadnicima OVK koji su presvučeni, a kaže da su ubistva počinjena na tom mestu, i to iz blizine. „Izvadili smo metke i fragmente metaka iz zemljišta gde su pronađena tela i to sa dubine od tri do osam centimetara”, precizirala je Ranta.

Pored toga, dodala je, putanja metaka ukazuje da su osobe ubijene iz blizine i da je na njih pucano dok su bili živi i to na mestu gde su pronađeni.

Ranta je objasnila da je tim patologa uspeo da sa metaka pronađenih u zemlji izdvoji DNK koji se poklapa sa svih 40 žrtava, tako da se ne može govoriti da su tela naknadno pomerana i donošena na mesto gde su pronađena.

Komentarišući činjenicu da nije rađen test na barut, Ranta je rekla da on mora da bude urađen u roku od nekoliko sati da bi rezultati bili tačni.

Tela ubijenih bila su u kontaktu sa više ljudi, preneta su u džamiju, a tek nakon nekoliko dana u Prištinu, pa jednostavno nije bilo svrhe nakon toga raditi test na barut, rekla je Ranta, dodavši da je o tome više puta raspravljano, čak i na suđenjima u Haškom tribunalu.

Govoreći o nalazu srpskih patologa, koji su na osnovu parafinske rukavice utvrdili da su otkriveni tragovi baruta na gotovo svim telima, što je dokaz da su to bili pripadnici OVK stradali u borbi, Ranta je kazala da test parafinskom rukavicom nije pouzdan i da je Interpol još tokom šezdesetih preporučio da se on ne radi.

Ranta je iskazala žaljenje zbog svoje formulacije na konferenciji za novinare 1999, kada je Račak okvalifikovala kao „zločin protiv čovečnosti”. „Ja sam patolog i nazvala sam slučaj Račak zločinom protiv čovečnosti kao čovek, a ne kao pravnik, jer to i nisam. Svako ubistvo je zločin protiv čovečnosti, a žao mi je što je moja izjava protumačena drugačije”, kaže Ranta.

Ona je naglasila da joj nije jasno zašto se od slučaja Račak pravi simbol, kada je bilo velikog stradanja srpskih i albanskih civila i pre i posle Račka.