Изван традиционалних медија

У Кући легата (Кнез-Михаилова 46) вечерас ће у 19 часова бити отворена изложба „Концептуална уметност” аутора др Мишка Шуваковића, професора естетике и теорије уметности на Факултету музичке уметности, и на интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду. Изложба се састоји из архива докумената, информација и уметничких дела, насталих од 1968. до 2007. године. Занимљиво је да је реч о приватној колекцији Мишка Шуваковића и Дубравке Ђурић, сакупљане деценијама. После отварања изложбе биће представљена и обимна студија Мишка Шуваковића „Концептуална уметност”(издавач МСУВ).Пре годину дана, изложба је представљена у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, а планирано је и гостовање у Загребу и Љубљани.

Шта ће посетиоци видети на изложби у Кући легата?

Изложба је замишљена на сличан начин као и књига „Концептуална уметност”, што значи да су документи, графички материјал и уметничка дела уређени у три секције. То су протоконцептуална уметност, историја концептуалне уметности шездесетих и седамдесетих и савремена реализација концептуалне уметности.

На изложби ће бити постављени радови, часописи, плакати и књиге уметника као што су Џони Кејџ, Владан Радовановић, групе ОХО, Art language, радови Јозефа Бојса, Данијела Бирена, Јозефа Кошута, Владе Мартека, Марине Абрамовић…

Koja je намера вечерашње изложбе?

Ова изложба требало би да представља окружје, односно контекстуализацију за обимну студију коју сам радио последњих 20 година. Концептуална уметност је најавила многе данашње приступе и технике које препознајемо као нове медије или уметност перформанса. На овој изложби настојао сам да успоставим везу између уметничких дела и пракси које претходе концептуалној уметности у историјском смислу, и оних пракси које су данас доминантне, а то су постмедијске праксе.

Како се одређује концептуална уметност и зашто је увек, бар у овој средини, била праћена разним предрасудама?

За концептуалну уметност у историјском и савременом смислу везују се сви они облици уметничког рада који су изван традиционалних ликовних медија. Другим речима, то су праксе уметности којима уметници истражују контекст уметности, културе, друштва, односно политике, религије, популарне и масовне културе. Уметник концептуалиста је више истраживач него стваралац. Предрасуде су последица чињенице да концептуална уметност подразумева критички приступ естетској, религијској и политичкој утилитарности уметности. Концептуална уметност је уметност која припада медијској епохи, и теоретичари данас сматрају да је концептуална уметност историјска претеча савремене културе.

Када се код нас појављује концептуална уметност?

Концептуална уметност започиње у Дишановој традицији „ready made” (готовог производа), а непосредно јој претходе покрети као што су нео дада, флуксус, микс медија и различити облици перформанс уметности. Код нас је концептуална уметност започела у експерименталним уметничким групама у Војводини као што су Бош+Бош у Суботици, и групе Код и „Е” из Новог Сада. Од 1971. године, концептуална уметност у Београду је била везана за Студентски културни центар и уметнике попут Радомира Дамњана, групе А3, као и шесторо уметника међу којима су Марина Абрамовић, Раша Тодосијевић, Неша Париповић, Ера Миливојевић, Зоран Поповић и Гергељ Урком, затим Горан Ђорђевић и група М3 са којом сам и ја почео. Концептуална уметност у некадашњој Југославији била је у сагласју са интернационалним уметничким покретима.

Колико је данас концептуална уметност заступљена у збиркама наших музеја?

После 2000. године, њена заступљеност у збиркама Музеја савремене уметности и Музеја савремене уметности Војводине у Новом Саду је значајна. Те две колекције се донекле разликују по томе што МСУ у Београду има колекцију југословенске концептуалне уметности стваране од 1970. до данас, а МСУВ има претежно колекцију војвођанских неоавангарди и војвођанске уметности.

Како сте Ви градили Вашу колекцију концептуалне уметности?

Реч је о врло нетипичној колекцији која није заснована на улагању капитала у уметност, већ је то колекција у коју су уткани трагови нашег живота. Неке радове сам добијао разменом са уметницима, неке сам куповао у иностранству по нестварно ниским ценама, као што је на пример рад групе „Artlanguage” који сам 1976. године купио у Лондону за једну фунту, а данас је његова цена 4000 фунти! Некада су и на изложбама концептуалне уметности радови дељени бесплатно, јер суштина концептуалне уметности је, између осталог, и демократизација уметничког дела.

Како је конципирана Ваша књига „Концептуална уметност”?

Ово дело је, заправо, проширена докторска студија и везује се за моју претходну књигу која говори о историји концептуалне уметности у Британији, Америци и на простору бивше Југославије. Сада је књига проширена у деловима који су посвећени предисторији концептуалне уметности, а придодат је и део о постконцептуалној уметности после 1980. до данас, који се тиче концептуалне уметности у источној Европи – такозвана уметност позног социјализма. На самом почетку говорим о интернационалним концептуалним уметницама као што су: Каталин Ладик, Богданка Познановић, Сања Ивековић, Власта Делимир и историчарка уметности Биљана Томић. Жене уметнице промениле су данас перспективу погледа на концептуалну уметност која, дакле, није више уметност белца, мушкарца аналитичара, већ се посматра кроз скуп критичких естетских пракси за које је феминистички покрет био веома важан.