Кубанци ушли у своје хотеле

Куба је од недеље у поноћ укинула још једну апсурдну забрану о којој се претходно критички изјаснило чланство у основним партијским ћелијама на острву: од сада ће и Кубанци, уз странце, моћи да одседају у хотелима на прелепој карипској обали, уколико за то имају новца. Укидање туристичког апартхејда је још једна у низу обећаних мера заотклањање рестрикција које су владале „једином комунистичком државом на западној хемисфери“, како Кубу називају у САД где се помно прате промене у суседству под вишедеценијским ембаргом. Њих је, када је званично ступао на чело државе (24. фебруара), обећао Раул Кастро (76) преузимајући палицу од легендарног Фидела (81) који је својевољно одлучио да због нарушеног здравља ограничи своју улогу на идејног борца.

Уз одлазак у хотеле, ноћење, ресторане и туристичке туре бродом по острвским рајским плажама, Кубанцима је дозвољено да званично, за готовину у чврстој валути, купују и користе мобилне телефоне, што је до сада била привилегија резервисана за стране држављане. Такође им је омогућено да набаве неке од апарата беле технике, док су им расхладни уређаји као већи потрошачи електричне енергије и даље забрањени.

До сада, грађани Кубе нису могли да преноће ни у једном хотелу ако не набаве потврду да су младенци на меденом месецу или ако им за посебне заслуге на радном месту то није додељено као награда. Они којима приливи девиза стижу редовно из иностранства (најчешће из Мајамија упркос америчким рестрикцијама) имали су и до сада право да се часте ручком у хотелском ресторану или часом у једном од расхлађених фитнес клубова у оквиру туристичког комплекса. Власти су ове забране правдале недостатком соба и, што је још важније, мерама за одржавање социјалне једнакости у комунистичкој заједници.

Сада у туристичкој понуди нема више никаквих забрана за домаће знатижељнике, тврде менаџери великих комплекса, како их цитирају ретки страни извештачи са острва, иако ова мера није обелодањена у званичним медијима. Туристички сектор на острву иначе је добрим делом у рукама војних предузећа, по замисли тада министра одбране Раула Кастра, да се приходима од туризма модернизују одбрамбене снаге. Оне су на сталној стражи на бранику малене отаџбине која дели морску границу са непријатељском светском суперсилом. Половину туристичког смештаја држе велике стране хотелијерске компаније, у партнерству са домаћом војном компанијом „Гавиота“ (што значи „галеб“) међу којима преовлађују оне из Шпаније. Са 24 хотела и око десет хиљада соба, што је 23 одсто капацитета на Куби, „Сол Мелија” је водећа страна компанија на Куби. Шпански хотелски ланац са Мајорке, у коме одседа 35 одсто страних туриста на тропском острву, не крије задовољство због нових мера које ће, упркос хроничној несташици новца, сигурно додатно попунити капацитете.

Куба иначе спада у најскупља карипска одредишта, а хотелско преноћиште због недостатка конкуренције у приватном сектору кошта између 40 и 300 евра. То је много више него што просечни грађанин са месечном платом од 17 евра може да сања да плати. Но, ипак се очекује даће хиљаде Кубанаца, сада када су промене узеле маха, наћи начина да се докопају домаћег туристичког раја.

„Сви имамо право да уживамо у ономе што смо сами изградили”, цитира се келнер Борис, који није хтео да за сада ода своје презиме. Верује се да ће укидање туристичког апартхејда непосредно користити продавачицама љубави, којих на Куби, као и свуда на Карибима, има у изобиљу. И до сада је овај неформални сектор функционисао по тржишним условима и нудио услуге за сваки укус и џеп.

Из Мајамија, где се кубанска емиграција сваке године повећава за 45.000чланова, са негодовањем се гледа на „козметичке промене у отаџбини“. Амерички Кубанци сањају да ће се комунизам после Кастра обрушити нагло и даће се са капиталистичким искуством у печалби они масовно вратити као спасиоци. Постепене промене, које помно прате са друге обеле, ремете им сан о тријумфалном повратку. Куба најављује и олакшице за путовање својих грађана у иностранство, а међу америчким конгресменима све је више поборника за окончавање вишедеценијске блокаде.