Аустрија расписује превремене изборе

Тема превремених избора актуелна је још од пролећа прошле године, од када све анализе расположења бирача указују на недостижну популарност опозиционих ултрадесничара и популиста Слободарске партије Аустрије и њених лидера, Хајнца Кристијана Штрахеа и председничког кандидата Норберта Хофера који је тек у трећем кругу прошлогодишњих председничких избора изгубио трку против садашњег председника републике Александра ван дер Белена.

Још тада је Хофер саопштио бирачима да ће, уколико буде изабран, расписати превремене изборе да би искоренио неправду етаблираних странака „чија се политичка оријентација своди на пуко спречавање слободара да дођу на власт”.

У међувремену су „акције”, односно популарност владајућих странака, драстично изгубиле вредност, па је расписивање превремених избора био логичан корак. „Иницијалну капислу” за расписивање избора активирао је министар спољних послова Себастијан Курц, извесно надахнут изборним „патентом” и потоњим успехом француског председника Емануела Макрона. Средином прошле недеље поставио је ултиматум у седам тачака својој, народњачкој странци. Између осталог, захтевао је да преузме руководство странке и поведе је у превремене изборе као покрет „Себастијан Курц – нова народњачка партија”. Копирајући Макрона, Курц је разгласио у јавности да је време етаблираних партија прошло и да он жели да стане на чело широког грађанског покрета који делује у интересу свих грађана републике и у чијој влади би били заступљени политички радници без обзира на партијску припадност.

Када су челници страначких огранака народњака и њени поглавари покрајина једногласно прихватили Курцов захтев, реаговала је опозиција, најавивши заједнички захтев за расписивање превремених избора.

До предстојећих ванредних избора, међутим, Аустрији предстоји период бурних парламентарних суочавања и надметања. Наиме, канцелар Кристијан Керн (СПОе) најавио је да ће до распуштања парламента у лето ове године владати уз помоћ такозваних варијабилних већина. Другим речима, предводиће мањинску (социјалдемократску) владу а истовремено ће тражити подршку разноликих станака да би били усвојени закони за које се залаже његова странка.

Управо овај аспект – чињеница да влада више нема апсолутну већину – навео је вођу слободара Хајнца Кристијана Штрахеа да најави изгласавање неповерења влади.

Извесно је да захтеви слободара неће добити већину у парламентарном сазиву, али да ће исто тако утицати на даљи раст популарности ултрадесничара. Ипак, на крају би требало напоменути да у садашњој политичкој ситуацији више није битно која ће странка добити изборе – све велике партије су већ „прихватиле” десничарски рецепт слободара. То се најбоље види на примеру покрајинског огранка народњака који су овог пролећа блокирали устав покрајине Корушке због тачке у којој се каже да је Корушка земља грађана немачког и словеначког језичког опредељења. Народњаци су захтевали да Корушка остане немачко говорно подручје, а словеначки језик само „наречје” незнатне мањине.

Ништа боље нису се понели ни социјалдемократи: суочени са расписивањем превремених избора испољили су страховања да начелни планови легислативног периода неће бити испуњени – неће бити донесен закон о олакшицама за незапослене 50+ и о социјалним бенефицијама за самохране мајке. Али са друге стране су најавили пооштравање третмана према мигрантима под паролом: „Аустрија – Аустријанцима”.

Сезона алпског популизма је у пуном јеку!