Austrija raspisuje prevremene izbore

Tema prevremenih izbora aktuelna je još od proleća prošle godine, od kada sve analize raspoloženja birača ukazuju na nedostižnu popularnost opozicionih ultradesničara i populista Slobodarske partije Austrije i njenih lidera, Hajnca Kristijana Štrahea i predsedničkog kandidata Norberta Hofera koji je tek u trećem krugu prošlogodišnjih predsedničkih izbora izgubio trku protiv sadašnjeg predsednika republike Aleksandra van der Belena.

Još tada je Hofer saopštio biračima da će, ukoliko bude izabran, raspisati prevremene izbore da bi iskorenio nepravdu etabliranih stranaka „čija se politička orijentacija svodi na puko sprečavanje slobodara da dođu na vlast”.

U međuvremenu su „akcije”, odnosno popularnost vladajućih stranaka, drastično izgubile vrednost, pa je raspisivanje prevremenih izbora bio logičan korak. „Inicijalnu kapislu” za raspisivanje izbora aktivirao je ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc, izvesno nadahnut izbornim „patentom” i potonjim uspehom francuskog predsednika Emanuela Makrona. Sredinom prošle nedelje postavio je ultimatum u sedam tačaka svojoj, narodnjačkoj stranci. Između ostalog, zahtevao je da preuzme rukovodstvo stranke i povede je u prevremene izbore kao pokret „Sebastijan Kurc – nova narodnjačka partija”. Kopirajući Makrona, Kurc je razglasio u javnosti da je vreme etabliranih partija prošlo i da on želi da stane na čelo širokog građanskog pokreta koji deluje u interesu svih građana republike i u čijoj vladi bi bili zastupljeni politički radnici bez obzira na partijsku pripadnost.

Kada su čelnici stranačkih ogranaka narodnjaka i njeni poglavari pokrajina jednoglasno prihvatili Kurcov zahtev, reagovala je opozicija, najavivši zajednički zahtev za raspisivanje prevremenih izbora.

Do predstojećih vanrednih izbora, međutim, Austriji predstoji period burnih parlamentarnih suočavanja i nadmetanja. Naime, kancelar Kristijan Kern (SPOe) najavio je da će do raspuštanja parlamenta u leto ove godine vladati uz pomoć takozvanih varijabilnih većina. Drugim rečima, predvodiće manjinsku (socijaldemokratsku) vladu a istovremeno će tražiti podršku raznolikih stanaka da bi bili usvojeni zakoni za koje se zalaže njegova stranka.

Upravo ovaj aspekt – činjenica da vlada više nema apsolutnu većinu – naveo je vođu slobodara Hajnca Kristijana Štrahea da najavi izglasavanje nepoverenja vladi.

Izvesno je da zahtevi slobodara neće dobiti većinu u parlamentarnom sazivu, ali da će isto tako uticati na dalji rast popularnosti ultradesničara. Ipak, na kraju bi trebalo napomenuti da u sadašnjoj političkoj situaciji više nije bitno koja će stranka dobiti izbore – sve velike partije su već „prihvatile” desničarski recept slobodara. To se najbolje vidi na primeru pokrajinskog ogranka narodnjaka koji su ovog proleća blokirali ustav pokrajine Koruške zbog tačke u kojoj se kaže da je Koruška zemlja građana nemačkog i slovenačkog jezičkog opredeljenja. Narodnjaci su zahtevali da Koruška ostane nemačko govorno područje, a slovenački jezik samo „narečje” neznatne manjine.

Ništa bolje nisu se poneli ni socijaldemokrati: suočeni sa raspisivanjem prevremenih izbora ispoljili su strahovanja da načelni planovi legislativnog perioda neće biti ispunjeni – neće biti donesen zakon o olakšicama za nezaposlene 50+ i o socijalnim beneficijama za samohrane majke. Ali sa druge strane su najavili pooštravanje tretmana prema migrantima pod parolom: „Austrija – Austrijancima”.

Sezona alpskog populizma je u punom jeku!