ЉУБАВ ПРЕКО ЖИЦЕ

Захваљујући „Куриру”, сада знамо не само да је жена Кристијана Голубовића, Сузана, у другом стању, већ и где је дете зачето. Од овог сазнања сви се некако боље осећамо. А ко је речени Кристијан? Зашто је за јавност толико важан да се обавештава чак и о тако интимним подацима и то с најавом на првој страни? „Курир” нас не лишава ни тог објашњења.

Кристијан није било ко. Он је краљ. Али Сузану нико не назива краљицом. (Ово већ може да се претвори у питалицу: Који је то краљ који има жену, али она није краљица?) Пуно име овог краља, као и то да је некрунисан, није обично, већ гласи: Александар Кристијан Голубовић. Његово (некрунисано) краљевско височанство има 38 година. Да би необичност била још већа, он није (некрунисани) краљ ниједне земље, већ – асфалта. (Мада је и асфалт на земљи...)

„Курир” је веома прецизан: „Некрунисани краљ београдског асфалта”. Значи, прави асфалт. Он је, ваљда, асфалтирао Београд. Тако млад, а већ толико постигао! Благо мајци која га је родила. И свака част „Куриру” што оваквим прегаоцима поклања дужну пажњу, васпитава нашу омладину градећи праве узоре. Некада нам је такав пример прегалаштва био Алија Сиротановић, па му је слика била на новчаници од десет динара. (За млађе, поближе о Алији могу сазнати на Интернету, има 28 одредница.) Овога бисмо могли да ставимо на стотку?! Само, не верујем да је овај краљ (некрунисани) физикалац као Алија. Кристијан је ваљда власник тако неке фирме која асфалтира? (Иако... као кроз маглу досећам се да се такав један звао Чуме? Али не и краљ Чуме. Па и не личи му: ЊКВ Чуме. Без везе.)

Биће да је власник јер данас физикалца и раденика не можеш видети у новинама, осим кад се стрмекне са какве грађевине и само под условом да погине.

„Кристијан и Сузана направили су бебу у такозваној љубавној соби у пожаревачком затвору Забела, у који је Голубовић пребачен после суђења пред Специјалним судом, на којем је осуђен на робију од шест година, али му је Врховни суд смањио казну на четири и по године”, пише даље „Курир”, али не обавештава због какве је то проневере или шпекулације ЊВК (некрунисан) иза браве.

Да није подвалио лошим квалитетом асфалта па зато сваке године раскопавају Београд и пресвлаче га новим? Зашто ми сад да нагађамо, кад је требало да новинар то напише? Није испекао занат. Али, добро. Ако је млад, поправиће се.

Зато нас засипа обиљем осталих веома важних чињеница. Као што су: да ће се дете родити у октобру или новембру (ко ће дочекати дотле!), да су се младенци и венчали у Забели, да ће се дете, ако буде мушко, звати Никола, а ако буде женско – Спарта.

Из овог веома занимљивог и поучног штива сазнајемо да овај јунак нашег доба пише и аутобиографију. Иако ће књига изаћи онда када и писац из затвора, новинар „Курира”се домогао одломка:

„Рођен сам у Минхену 30. новембра 1969. године, исте године кад и моја рођена сестра Кристина, само 11 месеци касније. Каква је то судбина да се зачнем из једног јединог покушаја свога оца да направи сина, а исте ноћи он бива одведен на доживотну робију! Цела ова ситуација наговештава ток невероватних догађаја једног живота, мог живота. Заправо, моја мајка је те године била трудна са мојом сестром, коју је родила на Богојављење, 19. јануара, и непосредно после порођаја мој отац, који је баш у то време био под потерницом због оружане пљачке са смртним исходом, ваљда љут што није добио сина, тек свежу мајку оплоди и истог јутра бива ухапшен и одведен на доживотну робију”, сећа се Кристијан и ,,открива да је први пут срео оца кад је већ кренуо у школу, и то после очевог спектакуларног бекства из тада најчуванијег затвора у Немачкој, у Минхену”.

Овај животопис је прожет и психолошким промишљањима, од којих једно гласи: „Клинац који је одрастао без оца, за ким је жудео сваког дана у свом животу, ствара потајно у себи хероја у виду свог јаког тате, који је био предмет мог просуђивања и идеологије на крајње екстреман начин”.

Богме, ово би само Фројд могао схватити.

И бивши начелник Генералштаба Војске Југославије Небојша Павковић добио је и друго дете док је у затвору у Хагу. После Лепосаве, октобра прошле године родио се син који је пре неки дан крштен именом Небојша, пише „Прес”.

Кум је „бизнисмен”, а новинар је сматрао да читаоци треба да знају ко је све био од виђенијих гостију, па је навео: Александар Берчек, Оливер Њего, Мирослав Илић, Дуле Савић, Маринко Роквић, Луис, Биг Лале..., а Момир Булатовић, бивши председник Црне Горе, пред црквом је честитао Павковићима.