Председник упао у замку Вашингтона

Влада је убрзано почела да губи кредибилитет када је Трамп прошле недеље отпустио директора Федералног истражног бироа (ФБИ) Џејмса Комија објаснивши да је то, између осталог, урадио и зато што је Коми истраживао везе између његових сарадника и руских званичника.

Скандал је продубљен пре неколико дана када се открило да је Трамп тражио од Комија да обустави истрагу о Мајклу Флину, првом саветнику за националну безбедност у новој влади, који је морао да поднесе оставку јер се испоставило да је Русима обећавао укидање санкција. ФБИ истражује и Флинове пословне аранжмане у Москви.

Коначно, министарство правде прекјуче је именовало специјалног тужиоца са задатком да независно од свих других државних органа испита да ли је истина да је Трампов ужи круг шуровао са Русима.

Министарство је именовало бившег директора ФБИ Роберта Мулера за тај посао јер је оно само у очима јавности изгубило право да води случај – министар Џеф Сешенс морао је још раније да се повуче из истраге јер се открило да је и он имао непријављене састанке са изасланицима Владимира Путина. Демократска странка и поједини републиканци поздрављају то што је Мулер убачен у игру јер одавно траже да се поведе независна истрага, али је зато Трамп јуче љутито реаговао на „Твитеру” тврдећи да се против њега води досад „највећи лов на вештице у Америци”.

У мору информација које су тајне службе и владини службеници почели да достављају новинарима после Комијевог отпуштања нашла се и та да је председник високим руским дипломатама, министру спољних послова Сергеју Лаврову и амбасадору у Вашингтону Сергеју Кисљаку, дао најповерљивије обавештајне информације. Када се сазнало да је Трамп одао Русима америчке државне тајне, демократе и критичари су га малтене оптужили за издају. Председник има право да декласификује било који материјал, али Трамп то није званично урадио пре него што је податке које је Америци дошапнуо Израел поделио са руским гостима.

Да ствар за њега буде још гора, испоставило се да је лидер републиканске већине у представничком дому Кевин Мекарти оценио да је Трамп „на платном списку Владимира Путина”. Мекарти је ово рекао на састанку конзервативаца још прошлог лета, месец дана пре него што је Трамп именован за републиканског кандидата, али је та информација досад прећуткивана. Зашто се онда сада одједном појавила?

Према једном тумачењу, Трамп је нападнут са свих страна, између осталог и причом о томе да прима мито од Путина, зато што његови политички противници припремају његову смену. Према другима, не постоји никаква завера против председника јер он први чини све да буде смењен – сам је одлучио да уклони шефа ФБИ и јавно призна да је то урадио јер је Коми водио истрагу о руском упаду на америчке председничке изборе, уместо да гони узбуњиваче и новинаре.  

Амерички председник може бити смењен у Конгресу САД и многи сматрају да се ствари крећу у том правцу јер је Трамп омражен у бројним круговима у Вашингтону, укључујући тајне службе и бирократију.

Ипак, амерички медији објашњавају да републиканцима и демократама на Капитол хилу неће бити лако да донесу такву одлуку. Демократама се више исплати да се криза протегне све до следећих парламентарних избора на јесен следеће године.

Ако би се поступак за Трампову смену, импичмент, водио ближе изборима, либерали би могли да политички профитирају, искоришћавајући председникову непопуларност за освајање нових места у Конгресу САД. Има мишљења и да демократе уопште не треба да подржавају импичмент јер њима највише одговара да Трамп одслужи цео мандат ослабљен скандалима – кандидат њихове странке би онда на следећим изборима имао велике изгледе за улазак у Белу кућу.

У случају да председник буде смењен, на његово место долази потпредседник, што многи републиканци сматрају да би за њих било  корисно. Они у Мајку Пенсу, који је један од њих – дугогодишњи гувернер и конгресмен – виде лидера који би задржао Белу кућу и омогућио следећу републиканску конгресну победу. 

Ипак, овај маневар не би био без ризика. Одани Трампови бирачи, па и шири круг гласача републиканаца, могли би да казне конзервативце јер су се одрекли човека који их је увео у Белу кућу. Партијска лојалност се показала веома значајном и на прошлим изборима. Већина гласача републиканаца је, и поред резерви према необузданом милијардеру, ипак гласала за њега јер је он био кандидат њихове странке.