Predsednik upao u zamku Vašingtona

Vlada je ubrzano počela da gubi kredibilitet kada je Tramp prošle nedelje otpustio direktora Federalnog istražnog biroa (FBI) Džejmsa Komija objasnivši da je to, između ostalog, uradio i zato što je Komi istraživao veze između njegovih saradnika i ruskih zvaničnika.

Skandal je produbljen pre nekoliko dana kada se otkrilo da je Tramp tražio od Komija da obustavi istragu o Majklu Flinu, prvom savetniku za nacionalnu bezbednost u novoj vladi, koji je morao da podnese ostavku jer se ispostavilo da je Rusima obećavao ukidanje sankcija. FBI istražuje i Flinove poslovne aranžmane u Moskvi.

Konačno, ministarstvo pravde prekjuče je imenovalo specijalnog tužioca sa zadatkom da nezavisno od svih drugih državnih organa ispita da li je istina da je Trampov uži krug šurovao sa Rusima.

Ministarstvo je imenovalo bivšeg direktora FBI Roberta Mulera za taj posao jer je ono samo u očima javnosti izgubilo pravo da vodi slučaj – ministar Džef Sešens morao je još ranije da se povuče iz istrage jer se otkrilo da je i on imao neprijavljene sastanke sa izaslanicima Vladimira Putina. Demokratska stranka i pojedini republikanci pozdravljaju to što je Muler ubačen u igru jer odavno traže da se povede nezavisna istraga, ali je zato Tramp juče ljutito reagovao na „Tviteru” tvrdeći da se protiv njega vodi dosad „najveći lov na veštice u Americi”.

U moru informacija koje su tajne službe i vladini službenici počeli da dostavljaju novinarima posle Komijevog otpuštanja našla se i ta da je predsednik visokim ruskim diplomatama, ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu i ambasadoru u Vašingtonu Sergeju Kisljaku, dao najpoverljivije obaveštajne informacije. Kada se saznalo da je Tramp odao Rusima američke državne tajne, demokrate i kritičari su ga maltene optužili za izdaju. Predsednik ima pravo da deklasifikuje bilo koji materijal, ali Tramp to nije zvanično uradio pre nego što je podatke koje je Americi došapnuo Izrael podelio sa ruskim gostima.

Da stvar za njega bude još gora, ispostavilo se da je lider republikanske većine u predstavničkom domu Kevin Mekarti ocenio da je Tramp „na platnom spisku Vladimira Putina”. Mekarti je ovo rekao na sastanku konzervativaca još prošlog leta, mesec dana pre nego što je Tramp imenovan za republikanskog kandidata, ali je ta informacija dosad prećutkivana. Zašto se onda sada odjednom pojavila?

Prema jednom tumačenju, Tramp je napadnut sa svih strana, između ostalog i pričom o tome da prima mito od Putina, zato što njegovi politički protivnici pripremaju njegovu smenu. Prema drugima, ne postoji nikakva zavera protiv predsednika jer on prvi čini sve da bude smenjen – sam je odlučio da ukloni šefa FBI i javno prizna da je to uradio jer je Komi vodio istragu o ruskom upadu na američke predsedničke izbore, umesto da goni uzbunjivače i novinare.  

Američki predsednik može biti smenjen u Kongresu SAD i mnogi smatraju da se stvari kreću u tom pravcu jer je Tramp omražen u brojnim krugovima u Vašingtonu, uključujući tajne službe i birokratiju.

Ipak, američki mediji objašnjavaju da republikancima i demokratama na Kapitol hilu neće biti lako da donesu takvu odluku. Demokratama se više isplati da se kriza protegne sve do sledećih parlamentarnih izbora na jesen sledeće godine.

Ako bi se postupak za Trampovu smenu, impičment, vodio bliže izborima, liberali bi mogli da politički profitiraju, iskorišćavajući predsednikovu nepopularnost za osvajanje novih mesta u Kongresu SAD. Ima mišljenja i da demokrate uopšte ne treba da podržavaju impičment jer njima najviše odgovara da Tramp odsluži ceo mandat oslabljen skandalima – kandidat njihove stranke bi onda na sledećim izborima imao velike izglede za ulazak u Belu kuću.

U slučaju da predsednik bude smenjen, na njegovo mesto dolazi potpredsednik, što mnogi republikanci smatraju da bi za njih bilo  korisno. Oni u Majku Pensu, koji je jedan od njih – dugogodišnji guverner i kongresmen – vide lidera koji bi zadržao Belu kuću i omogućio sledeću republikansku kongresnu pobedu. 

Ipak, ovaj manevar ne bi bio bez rizika. Odani Trampovi birači, pa i širi krug glasača republikanaca, mogli bi da kazne konzervativce jer su se odrekli čoveka koji ih je uveo u Belu kuću. Partijska lojalnost se pokazala veoma značajnom i na prošlim izborima. Većina glasača republikanaca je, i pored rezervi prema neobuzdanom milijarderu, ipak glasala za njega jer je on bio kandidat njihove stranke.