Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вјачеслав Володин 5. јуна у Србији

Председавајући Комитета за међународне послове Државне думе Русије Леонард Слуцки и премијер Србије Александар Вучић разговарали о унапређењу сарадње две земље
Вјачеслав Володин 5. јуна у Србији
Вјачеслав Володин и Владимир Путин (Фото Ројтерс)

Премијер Србије Александар Вучић примио је председавајућег Комитета за међународне послове Државне думе Русије Леонида Слуцког, са којим је разговарао о унапређењу политичке и економске сарадње две земље.

Том приликом Слуцки је за 5. јун најавио званичну посету Србији председника Државне думе РФ Вјачеслава Володина, уз оцену да односима двеју земаља посебан допринос даје парламентарна сарадња и најаву јачег повезивање у овој области.

Вучић је захвалио на разумевању које Русија показује за ставове и политику Србије, не одступајући од принципијелног става да поштује територијални интегритет и не признаје једнострано проглашену независност Косова.

Вучић и Слуцки размотрили су ситуацију у региону и изразили бригу због идеје „велике Албаније”, указавши на опасност коју она носи по стабилност западног Балкана. Премијер Србије нагласио је опредељење наше земље за политику која доноси регионални мир и сарадњу. „Председник владе истакао је да Србија, с обзиром на остварени економски напредак, жели да унапреди економску сарадњу са Русијом и да се очекује да учешће српских министара на Санктпетербуршком форуму почетком јуна буде прилика за разговоре о конкретним облицима сарадње”, наводи се у саопштењу Владе Србије.

Посета Володина Србији има велики значај, ако се зна да је практично реч о „човеку број три” у државној хијерархији Русије.

После Владимира Путина и Дмитрија Медведева, председник доњег дома парламента, Државне думе, представља највишу власт у земљи. Посебно због тога што је и сам Володин политичка фигура од посебног ауторитета. Наследивши 5. октобра прошле године на месту председника думе Сергеја Наришкина, који је прешао на место директора Спољне обавештајне службе, аналитичари су истакли да ово постављење представља озбиљну промену у државном врху и да је Вјачеслав Володин човек са којим у будућности треба најозбиљније рачунати.

Многе је то подстакло и на спекулације да би Володин могао да буде и кандидат за председника Русије 2024. или чак 2018, уколико се Путин не би кандидовао. Дванаест година млађи од актуелног председника Русије, 53-годишњи Володин идеално се уклапа у профил политичких „тешкаша” млађе и средње генерације који конкуришу за највише функције у наредном периоду. Овог доктора правних наука познаваоци прилика често називају „политичким генијем”, јер је од 2011, са места првог заменика шефа председничке администрације – задужен за рад са партијама – практично без грешке обликовао политичку сцену у Русији, претворивши је у оркестар који свира по његовим нотама. Володин је у овом тренутку сигурно највећа звезда у успону руске политике и слови за човека чија се реч веома слуша у Москви. И у Кремљу, и у опозицији.

Посета овако високопозиционираног функционера Србији, у тренуцима док се регион налази на прекретници када је реч о политичкој стабилности, треба разумети као сигнал појачаног интересовања Москве за укупне прилике у Србији и на Балкану. После окончаних председничких избора у Србији, и уочи избора премијера и формирања владе, а посебно у контексту интензивних дипломатских активности Александра Вучића, долазак у Београд једног од главних креатора руске политике не би требало никога да изненади.

Након више пута одлагане посете премијера Дмитрија Медведева, управо би Володин могао да буде адекватна „компензација”, практично на највишем нивоу. Имајући у виду вишекратно поновљене изјаве америчких званичника последњих дана о томе да Србија треба пажљиво да вага када је реч о статусу руско-српског хуманитарног центра у Нишу, као и најава српског шефа дипломатије Ивице Дачића да ово питање треба хитно решити – није искључено да би и та тачка могла да се нађе у београдској радној агенди Володина.

Коментари53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Branko
Rusi vrse najjaci moguci pritisak na nasu drzavu i narod i traze da otvore u Nisu spijunski centar, jer humanitarcima, naravno nije potreban diplomatski status a jos manje im je potreban diplomatski status prostorija i opreme koju ce koristiti. Rusi bi spijunirali antiraketni stit u Rumuniji a mi bi izvukli deblji kraj. Ponovo hiperinflacija, smanjenje i kasnjenje plata i penzija, nestasice, raspad ekonomije i drzave. Otvaranje tog centra nije u interesu drzave Srbije, to je guranje prsta u oko najjacoj vojnoj sili na svetu i samo neprijatelji Srbije i oni kojima je Srbija moneta za potkusurivanje u sukobu sa Zapadom, mogu da traze otvaranje takvog centra.
Зорана (Минесота)
Србија мора да се свим снагама одупре свим врстама руског притиска, којих ће бити све више. Русија покушава да подстиче нестабилност свуда где може, маскирајући то речима као што су "стабилност". Али ако нешто назовемо погрешно, не значи да је то истина. Лаж изговорена хиљаду пута и даље је лаж. Србија не сме да следи тај пример, већ да пружи руку помирења свим земљама региона, што није никада искрено учинила. Једино уласком у ЕУ могуће је заштитити мале земље од предаторских најезди из Азије (Русија, Кина, Турска). Далеко од тога да је ЕУ идеална, само је много више скројена по мери обичног човека и место где Србија природно, културно и географски, припада. Азијске земље ипак имају другу историју и друге вредности, и далеко мање поштовања за људски живот.
Jovanka (Beograd)
Daleo vi zivite da biste znali sta se ovde desava. A izgleda i da vam je samo CNN dostupan? Naime, za nestabilnost celog sveta odgovorna je samo Amerika. Samo njima uvek nesto smeta i samo oni "znaju" koja drzava nije demokratska, koji predsednik je "diktator". Nikom mi nemamo nameru nista da oprastamo niti ruku pomirenja vise da pruzamo. Nama su nasi susjedi nebrojeno puta pokazali njihove nasilnicke namere tako da smo naucili, Takođe pamtimo ko nas je bombardovao 1999 a to nisu Rusija i Kina. Pogotovu Kinu nemozete optuziti nizasta! Oni sisteme i predsednike ne menjaju vec grade i trguju. O ruci pomirenja poricajte sa Haradinajem i slicnima!
pera stajic
ako se dozvoli albaniji da formira veliku albaniju onda u evropi ima izgleda da to i neke druge zemlje pokusaju da ostvare jer su u evropi vec vodili ratovi o tome ( sar ) i dr.
dr Slobodan Devic
Albanija je prvi put dobila drzavnost posle Prvog balkanskog rata, na zdusno insistiranje Austro-Ugarske, koja je bila produzena ruka Vatikana ...
Игор Г.
На Лондонској конференцији о стварању самосталне кнежевине Албаније одлуку су донеле: В. Британија, Аустро-Угарска, Русија и Француска.
Lenka
Umesto politike mira i saradnje Albanija potencira teritorijalne pretenzije prema susedima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.